- •Постанак, развој и карактер епске поезије
- •Историјске прилике и епска поезија у нашој земљи
- •Песме дугог и кратког стиха
- •1 Неисторијске песме
- •2 Преткосовске песме
- •3 Косовске песме
- •4 Песме о Марку Краљевићу
- •5 Песме о Бранковићима и Јакшићима, Црнојевићима, Угричићима и хрватским бановима
- •6 Песме о хајдуцима
- •7 Песме о ускоцима
- •8 Песме о ослобођењу Црне Горе и Србије
- •Лепота израза у нашој епској поезији
- •Теорије о феудалном пореклу јуначке епике
- •Песме старијих времена
- •1 Женидба душанова
- •2 Женидба краља вукашина
- •3 Зидање скадра
- •4 Женидба кнеза лазара
- •Vино пије силан цар Стјепане
- •5 Урош и мрњавчевићи
- •6 Зидање раванице
- •7 Милош у латинима
- •8 Марко краљевић и вила
- •9 Марко краљевић и љутица богдан
- •10 Девојка надмудрила марка
- •11 Марко краљевић и вуча џенерал
- •Iли грми, ил' се земља тресе?
- •12 Бановић страхиња
- •13 Клетва кнежева (одломак)
- •14 Цар лазар и царица милица
- •15 Кнежева вечера
- •16 Косанчић иван уходи турке (одломак)
- •17 Пропаст царства српскога
- •18 Три добра јунака
- •19 Мусић стеван
- •Vино лије Мусићу Стеване
- •20 Царица милица и владета војвода
- •21 Слуга милутин
- •22 Смрт милоша драгиловића (обилића)
- •23 Косовка девојка
- •24 Смрт мајке југовића
- •25 Марко краљевић и орао
- •26 Марко краљевић познаје очину сабљу
- •27 Марко краљевић и алил-ага
- •28 Марко краљевић и мина од костура
- •29 Марко краљевић и арапин
- •30 Марко пије уз рамазан вино
- •31 Марко краљевић и муса кесеџија
- •Vино пије Муса Арбанаса
- •32 Марко краљевић и ђемо брђанин
- •33 Марко краљевић и бег костадин
- •34 Лов марков с турцима
- •35 Марко краљевић укида свадбарину
- •36 Орање марка краљевића
- •Vино пије Краљевићу Марко
- •37 Смрт марка краљевића
- •38 Смрт војводе пријезде
- •39 Болани дојчин
- •40 Смрт војводе кајице
- •41 Облак радосав
- •42 Бановић секула и јован косовац
- •Vино пију два добра јунака
- •43 Секула се у змију претворио
- •44 Војвода јанко бјежи пред турцима
- •45 Попијевка ол свилојевића
- •46 Порча од авале и змајогњени вук
- •Vино пију до два побратима
- •47 Диоба јакшића
- •48 Јакшићи кушају љубе
- •49 Бог ником дужан не остаје
- •50 Женидба влашића радула
- •51 Женидба максима црнојевића
- •52 Смрт јова деспотовића
- •Песме средњих времена
- •53 Старина новак и кнез богосав
- •Vино пију Новак и Радивој
- •54 Новак и радивоје продају грујицу
- •Vино пије Новак и Радивој
- •55 Старина новак и дели-радивоје
- •Vино пије Старина Новаче
- •56 Грујица и паша са загорја
- •57 Женидба грујице новаковића
- •Vино пије Старина Новаче
- •58 Маргита дјевојка и рајко војвода
- •59 Иво сенковић и ага од рибника
- •60 Лов на божић
- •61 Женидба од задра тодора
- •62 Јанко од котара и мујин алил
- •63 Смрт сењанина ива
- •64 Сестра ђурковић-сердара
- •65 Сењанин тадија
- •66 Женидба милића барјактара
- •66 Женидба стојана јанковића
- •67 Ропство јанковића стојана
- •68 Човјек паша и михат чобанин
- •69 Виде даничић
- •Vино пије Мијат харамбаша
- •70 Љуба хајдук-вукосава
- •71 Удаја сестре љубовића
- •72 Бајо пивљанин и бег љубовић
- •73 Костреш харамбаша
- •74 Стари вујадин
- •75 Мали радојица
- •76 Јанко од коњица и али-бег
- •77 Вук анђелић и бан задранин
- •78 Предраг и ненад
- •79 Хасанагиница
- •80 Јетрвица адамско колено
- •Песме новијих времена
- •81 Перовић батрић
- •83 Почетак буне против дахија
- •84 Бој на чокешини
- •85 Кнез иван кнежевић
- •Vојску купи Кулин капетане,
- •86 Бој на мишару
- •Белешке о значају народне књижевности
- •О изучавању народне књижевности
- •О интернационалним мотивима
- •О певачима
- •О записивању и превођењу
- •О језику
- •Уз поједине песме у овој књизи
- •Речник мање познатих речи и историјских и географских имена
73 Костреш харамбаша
Kњигу пише царе од Стамбола,
те је шаље ка турској Удбињи,
на Турчина од Удбиње Зула:
„Чујеш, Зуле, удбињски диздаре!
Добро слушај што ти књига пише:
мене, Зуле, тужбе додијаше
од мојијех хоџа и хаџија
и Турака босанских спаија
на некака Костреш-харамбашу
у Тијани, високој планини,
ђе им није с миром пролазити
и по Босни тимар’ облазити,
ни хаџијам’ ћабу полазити,
од курвића Костреш-харамбаше;
но покупи чету по Удбињи,
иди с њоме Тијани планини,
те потражи силна каурина“.
Оде књига ка турској Удбињи
на колено од Удбиње Зулу.
Кад је Зуле књигу проучио,
те виђео што му царе пише,
а он проли сузе од очију.
Њега пита Чулко барјактаре:
„Господару, од Удбиње Зуле,
откуд књига, од које л’ крајине?
Шта л’ се у њој жалостиво пише,
те ти рониш сузе од очију?“
Вели Зуко Чулку барјактару:
„Слуго моја, Чулко барјактаре,
није књига од наших крајина,
ни од наших котарских сердара;
већ је ферман цара честитога,
у њему ми царе запов’једа
да покупим чету по Удбињи,
па да идем Тијани планини,
да ја тражим Костреш-харамбашу;
а ја, слуго, за Костреша не знам,
нит’ сам чуо Тијану планину;
па сад не знам што ћу и како ћу:
зло је поћи кад ја пута не знам,
а горе је цара не слушати.
Него, слуго, Чулко барјактаре,
развиј барјак, удри у ледину,
и истури пушку хаберника,
подај хабер по нашој Удбињи!
Скупи, слуго, триста Удбињана,
да тражимо каква калауза
да нас води Тијани планини,
не би л’ нашли кулу Кострешеву,
не би ли нам бог и срећа дао
не би ли га како погубили,
јал’ у руке жива задобили,
да се нашем цару удворимо“.
Вели Зуку Чулко барјактаре:
„Не будали, драги господару!
Далеко је Тијана планина:
одавде је до мора сињега
равних, Зуко, тридесет конака,
а уз море тридест и четири
до Тијане, високе планине;
уз планину, кажу, три конака —
ђе је кула Костреш-харамбаше.
Ја сам једном с четом пролазио,
и ћерао силна каурина
по Приморју три-четири дана,
док нас хајдук у гору замами,
па опколи са својом дружином,
те повата свијех у планини,
погуби нам три најбоља друга:
четобашу старца Ћеивана,
и делију танка барјактара,
калауза Зулић-Хусејина;
нас тридесет не шће погубити,
но удари сваком по биљегу:
мене ј’ онда уши осјекао,
па је мене Костреш наручио
да не ходим, ни чету проводим,
јер ако му ђегођ руке дођем,
да ћ’ и мене укинути главу.
Но ме с’ прођи, драги господару,
не води ме Тијани планини!“
Но му вели од Удбиње Зуко:
„Не будали, моја вјерна слуго,
него развиј зелена барјака!“
А Чулку се од ина не може,
веће разви зелена барјака,
а истури пушку хаберника,
хабер даде по турској Удбињи,
те сакупи триста Удбињана,
на атима а под миздрацима,
па пођоше Тијани планини, —
калаузи Чулко барјактаре.
Путоваше тридесет конака
док дођоше под ломну планину.
Под планином конак учинише,
туна Турци за три бише дана,
докле добре коње одморише,
па пођоше врху на планину.
Но кад бјеху на пола планине,
али сједи Костреш харамбаша,
хајдук сједи на друму широку,
танку брешку држи преко крила,
па он гледа чету Зуканову,
како Турци иду уплашени;
па отиде хајдук говорити
калаузу Чулку барјактару:
„Зар си, Чулко, ријеч погазио?“
Па опали брешку оковану,
те укиде Чулка барјактара, —
пуст остаде барјак на ледини!
Остали се препадоше Турци,
побјегоше по гори зеленој,
а не знаду стаза ни богаза.
Па кад пукла пушка Кострешева,
те је чула сва дружина редом,
у планини Турке опколише,
на њих живу ватру оборише,
докле Турке с коњма раставише,
па их, брате, живе поваташе,
доведоше пред бијелу кулу;
па их пита Костреш харамбаша:
„Ко је овој чети четобаша?“
Везана му Зука доведоше;
њега пита Костреш харамбаша:
„Та откле си, млада потурицо?
Од које си земље и крајине?
Како ли те по имену вичу?
Ко л’ је тебе на ме оправио
да ме мучиш са мојијем друштвом?
Зар ти мало ћара по крајинам’,
но т’ донесе ђаво у планину?“
Па се хајдук на ноге подиже,
те Зукану осијече главу;
а повикну редом на дружину,
те по гори повјешаше Турке;
узеше им рухо и оружје,
па весели на кулу одоше,
те сједоше мрко пити вино —
све у здравље Костреш-харамбаше,
бог му дао са животом здравље!