- •Постанак, развој и карактер епске поезије
- •Историјске прилике и епска поезија у нашој земљи
- •Песме дугог и кратког стиха
- •1 Неисторијске песме
- •2 Преткосовске песме
- •3 Косовске песме
- •4 Песме о Марку Краљевићу
- •5 Песме о Бранковићима и Јакшићима, Црнојевићима, Угричићима и хрватским бановима
- •6 Песме о хајдуцима
- •7 Песме о ускоцима
- •8 Песме о ослобођењу Црне Горе и Србије
- •Лепота израза у нашој епској поезији
- •Теорије о феудалном пореклу јуначке епике
- •Песме старијих времена
- •1 Женидба душанова
- •2 Женидба краља вукашина
- •3 Зидање скадра
- •4 Женидба кнеза лазара
- •Vино пије силан цар Стјепане
- •5 Урош и мрњавчевићи
- •6 Зидање раванице
- •7 Милош у латинима
- •8 Марко краљевић и вила
- •9 Марко краљевић и љутица богдан
- •10 Девојка надмудрила марка
- •11 Марко краљевић и вуча џенерал
- •Iли грми, ил' се земља тресе?
- •12 Бановић страхиња
- •13 Клетва кнежева (одломак)
- •14 Цар лазар и царица милица
- •15 Кнежева вечера
- •16 Косанчић иван уходи турке (одломак)
- •17 Пропаст царства српскога
- •18 Три добра јунака
- •19 Мусић стеван
- •Vино лије Мусићу Стеване
- •20 Царица милица и владета војвода
- •21 Слуга милутин
- •22 Смрт милоша драгиловића (обилића)
- •23 Косовка девојка
- •24 Смрт мајке југовића
- •25 Марко краљевић и орао
- •26 Марко краљевић познаје очину сабљу
- •27 Марко краљевић и алил-ага
- •28 Марко краљевић и мина од костура
- •29 Марко краљевић и арапин
- •30 Марко пије уз рамазан вино
- •31 Марко краљевић и муса кесеџија
- •Vино пије Муса Арбанаса
- •32 Марко краљевић и ђемо брђанин
- •33 Марко краљевић и бег костадин
- •34 Лов марков с турцима
- •35 Марко краљевић укида свадбарину
- •36 Орање марка краљевића
- •Vино пије Краљевићу Марко
- •37 Смрт марка краљевића
- •38 Смрт војводе пријезде
- •39 Болани дојчин
- •40 Смрт војводе кајице
- •41 Облак радосав
- •42 Бановић секула и јован косовац
- •Vино пију два добра јунака
- •43 Секула се у змију претворио
- •44 Војвода јанко бјежи пред турцима
- •45 Попијевка ол свилојевића
- •46 Порча од авале и змајогњени вук
- •Vино пију до два побратима
- •47 Диоба јакшића
- •48 Јакшићи кушају љубе
- •49 Бог ником дужан не остаје
- •50 Женидба влашића радула
- •51 Женидба максима црнојевића
- •52 Смрт јова деспотовића
- •Песме средњих времена
- •53 Старина новак и кнез богосав
- •Vино пију Новак и Радивој
- •54 Новак и радивоје продају грујицу
- •Vино пије Новак и Радивој
- •55 Старина новак и дели-радивоје
- •Vино пије Старина Новаче
- •56 Грујица и паша са загорја
- •57 Женидба грујице новаковића
- •Vино пије Старина Новаче
- •58 Маргита дјевојка и рајко војвода
- •59 Иво сенковић и ага од рибника
- •60 Лов на божић
- •61 Женидба од задра тодора
- •62 Јанко од котара и мујин алил
- •63 Смрт сењанина ива
- •64 Сестра ђурковић-сердара
- •65 Сењанин тадија
- •66 Женидба милића барјактара
- •66 Женидба стојана јанковића
- •67 Ропство јанковића стојана
- •68 Човјек паша и михат чобанин
- •69 Виде даничић
- •Vино пије Мијат харамбаша
- •70 Љуба хајдук-вукосава
- •71 Удаја сестре љубовића
- •72 Бајо пивљанин и бег љубовић
- •73 Костреш харамбаша
- •74 Стари вујадин
- •75 Мали радојица
- •76 Јанко од коњица и али-бег
- •77 Вук анђелић и бан задранин
- •78 Предраг и ненад
- •79 Хасанагиница
- •80 Јетрвица адамско колено
- •Песме новијих времена
- •81 Перовић батрић
- •83 Почетак буне против дахија
- •84 Бој на чокешини
- •85 Кнез иван кнежевић
- •Vојску купи Кулин капетане,
- •86 Бој на мишару
- •Белешке о значају народне књижевности
- •О изучавању народне књижевности
- •О интернационалним мотивима
- •О певачима
- •О записивању и превођењу
- •О језику
- •Уз поједине песме у овој књизи
- •Речник мање познатих речи и историјских и географских имена
17 Пропаст царства српскога
Pолетио соко тица сива
од светиње — од Јерусалима,
и он носи тицу ластавицу.
То не био соко тица сива,
веће био светитељ Илија;
он не носи тице ластавице,
веће књигу Од Богородице, —
однесе је цару на Косово,
спушта књигу цару на колено,
сама књига цару беседила:
„Царе Лазо, честито колено,
коме ћеш се приволети царству?
Или волиш царству небескоме?
Или волиш царству земаљскоме?
Ако волиш царству земаљскоме,
седлај коње, притежи колане!
Витезови, сабље припасујте,
па у Турке јуриш учините:
сва ће турска изгинути војска!
Ако л' волиш царству небескоме,
а ти сакрој на Косову цркву,
не води јој темељ од мермера,
већ од чисте свиле и скерлета,
па причести и нареди војску:
сва ће твоја изгинути војска,
ти ћеш, кнеже, с њоме погинути!“
А кад царе саслушао речи,
мисли царе мисли свакојаке:
„Мили боже, што ћу икако ћу?
Коме ћу се приволети царству?
Да или ћу царству небескоме?
Да или ћу царству земаљскоме?
Ако ћу се приволети царству,
приволети царству земаљскоме,
земаљско је замалено царство,
а небеско увек и довека“.
Цар воледе царству небескоме
а неголи царству земаљскоме,
па сакроји на Косову цркву, —
не води јој темељ од мермера,
већ од чисте свиле и скерлета,
па дозива српског патријара
и дванаест велики владика,
те причести и нареди војску.
Истом кнеже наредио војску,
на Косово ударише Турци.
Маче војску Богдан Јуже стари
с девет сина, девет Југовића,
како девет сиви соколова:
у сваког је девет иљад' војске,
а у Југа дванаест иљада,
па се бише и секоше с Турци,
седам паша бише и убише;
кад осмога бити започеше,
ал' погибе Богдан Јуже стари,
и изгибе девет Југовића,
како девет сиви соколова,
и њиова сва изгибе војска.
Макош' војску три Мрњавчевића:
бан Угљеша и војвода Гојко
и са њима Вукашине краље:
у свакога триест иљад' војске,
па се бише и секоше с Турци,
осам паша бише и убише;
деветога бити започеше,
погибоше два Мрњавчевића,
бан Угљеша и војвода Гојко,
Вукашин је грдни рана допô,
њега Турци с коњма прегазише,
и њиова сва изгибе војске.
Маче војску ерцеже Степане:
у ерцега млога силна војска,
млога, војска, шездесет иљада,
те се бише и секоше с Турци,
девет паша бише и убише;
десетога бити започеше,
ал' погибе ерцеже Степане,
и његова сва изгиба војска.
Маче војску српски кнез Лазаре:
у Лазе је силни Србањ био,
седамдесет и седам иљада,
па разгоне по Косову Турке,
не даду се ни гледати Турком,
да камоли бојак бити с Турци!
Тад би Лаза надвладао Турке, —
бог убио Вука Бранковића,
он издаде таста на Косову!
Тада Лазу надвладаше Турци,
и погибе српски кнез Лазаре,
и његова сва изгибе војска,
седамдесет и седам иљада!
Све је свето и честито било,
и миломе богу приступачно.
18 Три добра јунака
„Kоји оно добар јунак бјеше
што једанпут бритком сабљом мане,
бритком сабљом и десницом руком,
пак двадесет одсијече глава?“
„Оно јесте Бановић Страхиња.“
„Који оно добар јунак бјеше
што два и два на копље набија,
преко себе у Ситницу тура?“
„Оно јесте Срђа Злопоглеђа.“
„Који оно добар јунак бјеше
на алату коњу великоме,
са крсташем у руци барјаком,
што сагони Турке у буљуке
и нагони на воду Ситницу?“
„Оно јесте Бошко Југовићу.“