- •Постанак, развој и карактер епске поезије
- •Историјске прилике и епска поезија у нашој земљи
- •Песме дугог и кратког стиха
- •1 Неисторијске песме
- •2 Преткосовске песме
- •3 Косовске песме
- •4 Песме о Марку Краљевићу
- •5 Песме о Бранковићима и Јакшићима, Црнојевићима, Угричићима и хрватским бановима
- •6 Песме о хајдуцима
- •7 Песме о ускоцима
- •8 Песме о ослобођењу Црне Горе и Србије
- •Лепота израза у нашој епској поезији
- •Теорије о феудалном пореклу јуначке епике
- •Песме старијих времена
- •1 Женидба душанова
- •2 Женидба краља вукашина
- •3 Зидање скадра
- •4 Женидба кнеза лазара
- •Vино пије силан цар Стјепане
- •5 Урош и мрњавчевићи
- •6 Зидање раванице
- •7 Милош у латинима
- •8 Марко краљевић и вила
- •9 Марко краљевић и љутица богдан
- •10 Девојка надмудрила марка
- •11 Марко краљевић и вуча џенерал
- •Iли грми, ил' се земља тресе?
- •12 Бановић страхиња
- •13 Клетва кнежева (одломак)
- •14 Цар лазар и царица милица
- •15 Кнежева вечера
- •16 Косанчић иван уходи турке (одломак)
- •17 Пропаст царства српскога
- •18 Три добра јунака
- •19 Мусић стеван
- •Vино лије Мусићу Стеване
- •20 Царица милица и владета војвода
- •21 Слуга милутин
- •22 Смрт милоша драгиловића (обилића)
- •23 Косовка девојка
- •24 Смрт мајке југовића
- •25 Марко краљевић и орао
- •26 Марко краљевић познаје очину сабљу
- •27 Марко краљевић и алил-ага
- •28 Марко краљевић и мина од костура
- •29 Марко краљевић и арапин
- •30 Марко пије уз рамазан вино
- •31 Марко краљевић и муса кесеџија
- •Vино пије Муса Арбанаса
- •32 Марко краљевић и ђемо брђанин
- •33 Марко краљевић и бег костадин
- •34 Лов марков с турцима
- •35 Марко краљевић укида свадбарину
- •36 Орање марка краљевића
- •Vино пије Краљевићу Марко
- •37 Смрт марка краљевића
- •38 Смрт војводе пријезде
- •39 Болани дојчин
- •40 Смрт војводе кајице
- •41 Облак радосав
- •42 Бановић секула и јован косовац
- •Vино пију два добра јунака
- •43 Секула се у змију претворио
- •44 Војвода јанко бјежи пред турцима
- •45 Попијевка ол свилојевића
- •46 Порча од авале и змајогњени вук
- •Vино пију до два побратима
- •47 Диоба јакшића
- •48 Јакшићи кушају љубе
- •49 Бог ником дужан не остаје
- •50 Женидба влашића радула
- •51 Женидба максима црнојевића
- •52 Смрт јова деспотовића
- •Песме средњих времена
- •53 Старина новак и кнез богосав
- •Vино пију Новак и Радивој
- •54 Новак и радивоје продају грујицу
- •Vино пије Новак и Радивој
- •55 Старина новак и дели-радивоје
- •Vино пије Старина Новаче
- •56 Грујица и паша са загорја
- •57 Женидба грујице новаковића
- •Vино пије Старина Новаче
- •58 Маргита дјевојка и рајко војвода
- •59 Иво сенковић и ага од рибника
- •60 Лов на божић
- •61 Женидба од задра тодора
- •62 Јанко од котара и мујин алил
- •63 Смрт сењанина ива
- •64 Сестра ђурковић-сердара
- •65 Сењанин тадија
- •66 Женидба милића барјактара
- •66 Женидба стојана јанковића
- •67 Ропство јанковића стојана
- •68 Човјек паша и михат чобанин
- •69 Виде даничић
- •Vино пије Мијат харамбаша
- •70 Љуба хајдук-вукосава
- •71 Удаја сестре љубовића
- •72 Бајо пивљанин и бег љубовић
- •73 Костреш харамбаша
- •74 Стари вујадин
- •75 Мали радојица
- •76 Јанко од коњица и али-бег
- •77 Вук анђелић и бан задранин
- •78 Предраг и ненад
- •79 Хасанагиница
- •80 Јетрвица адамско колено
- •Песме новијих времена
- •81 Перовић батрић
- •83 Почетак буне против дахија
- •84 Бој на чокешини
- •85 Кнез иван кнежевић
- •Vојску купи Кулин капетане,
- •86 Бој на мишару
- •Белешке о значају народне књижевности
- •О изучавању народне књижевности
- •О интернационалним мотивима
- •О певачима
- •О записивању и превођењу
- •О језику
- •Уз поједине песме у овој књизи
- •Речник мање познатих речи и историјских и географских имена
43 Секула се у змију претворио
Oправља се војевода Јанко,
оправља се на Косово равно,
и он води Секулу нећака;
ал' беседе сестре Секулине:
„Ујко Јанко, немерено благо,
ти не води Секулу нећака,
Секула је јошт нејако дете,
да Секула не изгуби главу:
Секула је јединац у мајке“.
Кад Секула речи разабрао,
љутито је Јанку говорио:
„Ујко Јанко, немерено благо,
ти не слушај моје миле сеје,
већ ме води на Косово равно“.
Оде Јанко на Косово равно
и одведе Секулу нећака.
Кад су били код Кучева града,
код Кучева и код Браничева,
Кучевкиње бело платно беле,
Кучевкиње и Браничевкиње,
беседи им војевода Јанко:
„Ој, бога вам, Кучевкиње младе,
Кучевкиње и Браничевкиње,
дајте мени три аршина плана,
да окрпим белога шатора,
даћу вама три дуката жута“.
Ал' беседе Кучевкиње младе,
Кучевкиње и Браничевкиње:
„Војевода Сибињанин-Јанко,
дај ти нама Секулу нећака,
даћемо ти три шатора платна“.
Беседи им војевода Јанко:
„Не дам вама Секуле нећака
за Кучево ни за Браничево!“
Кад то рече војевода Јанко,
расрде се Кучевкиње младе,
Кучевкиње и Браничевкиње,
па беседе војеводи Јанку:
„Кад нам не даш Секуле нећака,
не дамо ти три аршина платна,
већ га води на Косово равно,
па га подај црним гавранов'ма,
нек му они црне очи пију,
очи пију, бело лице грде“.
Оде Јанко на Косово равно.
Кад стигоше на Косово равно,
разапеше те беле шаторе,
пак беседи војевода Јанко:
„Сад на ноге, моји соколови,
те чувајте страже од Турака,
а ја идем санак боравити“.
Секула је Јанку беседио:
„Ујко Јанко, немерено благо,
сад ти идеш санак боравити,
а ја идем у тај турски табор,
створићу се змијом шестокрилом,
донећу ти цара честитога
у зубима кано и сокола;
кад устанеш, ујко, иза санка,
немој дати умље за безумље:
ти не стрељај змију шестокрилу,
већ ти стрељај сивога сокола“.
Оде Јанко санак боравити,
а Секула у тај турски табор,
створио се змијом шестокрилом
и донео цара честитога
у зубима кано и сокола;
с њиме паде Јанку на шатора,
сви јунаци виком повикаше:
„Зло си легô, војевода Јанко!
Зло си легô, а горе устао!
Какво чудо на шатору твоме!“
Ђипи Јанко на ноге јуначке,
па он узе ту злаћену стрелу,
па он мисли, на једно се смисли:
„Зашт' да стрељам сивога сокола,
кад сам и сам рода соколова?
Волим стрељат змију шестокрилу“.
Зале стрелу за златну тетиву,
па он стреља змију шестокрилу;
писну змија, упусти сокола,
змија паде на зелену траву,
а соко се диже под облаке,
па одлете у тај турски табор.
Кад то виде војевода Јанко,
од љутине цикну као гуја,
ал' беседи Секула нећаче:
„Ујко Јанко, немерено благо,
нисам ли ти лепо говорио,
кад си пошô санак боравити,
да не дајеш умље за безумље,
да не стрељаш змију шестокрилу,
већ да стрељаш сивога сокола?“
Пита њега војевода Јанко:
„Слатко дете, Секула нећаче,
можеш ли ми ране преболети?“
„Ујко Јанко, немерено благо,
не могу ти ране преболети;
већ кад мени судни часак дође,
укопај ме на друму широку,
да с' наслушам трупка од коњица
и јаука од добри јунака“.
То изусти, па душу испусти.