- •Постанак, развој и карактер епске поезије
- •Историјске прилике и епска поезија у нашој земљи
- •Песме дугог и кратког стиха
- •1 Неисторијске песме
- •2 Преткосовске песме
- •3 Косовске песме
- •4 Песме о Марку Краљевићу
- •5 Песме о Бранковићима и Јакшићима, Црнојевићима, Угричићима и хрватским бановима
- •6 Песме о хајдуцима
- •7 Песме о ускоцима
- •8 Песме о ослобођењу Црне Горе и Србије
- •Лепота израза у нашој епској поезији
- •Теорије о феудалном пореклу јуначке епике
- •Песме старијих времена
- •1 Женидба душанова
- •2 Женидба краља вукашина
- •3 Зидање скадра
- •4 Женидба кнеза лазара
- •Vино пије силан цар Стјепане
- •5 Урош и мрњавчевићи
- •6 Зидање раванице
- •7 Милош у латинима
- •8 Марко краљевић и вила
- •9 Марко краљевић и љутица богдан
- •10 Девојка надмудрила марка
- •11 Марко краљевић и вуча џенерал
- •Iли грми, ил' се земља тресе?
- •12 Бановић страхиња
- •13 Клетва кнежева (одломак)
- •14 Цар лазар и царица милица
- •15 Кнежева вечера
- •16 Косанчић иван уходи турке (одломак)
- •17 Пропаст царства српскога
- •18 Три добра јунака
- •19 Мусић стеван
- •Vино лије Мусићу Стеване
- •20 Царица милица и владета војвода
- •21 Слуга милутин
- •22 Смрт милоша драгиловића (обилића)
- •23 Косовка девојка
- •24 Смрт мајке југовића
- •25 Марко краљевић и орао
- •26 Марко краљевић познаје очину сабљу
- •27 Марко краљевић и алил-ага
- •28 Марко краљевић и мина од костура
- •29 Марко краљевић и арапин
- •30 Марко пије уз рамазан вино
- •31 Марко краљевић и муса кесеџија
- •Vино пије Муса Арбанаса
- •32 Марко краљевић и ђемо брђанин
- •33 Марко краљевић и бег костадин
- •34 Лов марков с турцима
- •35 Марко краљевић укида свадбарину
- •36 Орање марка краљевића
- •Vино пије Краљевићу Марко
- •37 Смрт марка краљевића
- •38 Смрт војводе пријезде
- •39 Болани дојчин
- •40 Смрт војводе кајице
- •41 Облак радосав
- •42 Бановић секула и јован косовац
- •Vино пију два добра јунака
- •43 Секула се у змију претворио
- •44 Војвода јанко бјежи пред турцима
- •45 Попијевка ол свилојевића
- •46 Порча од авале и змајогњени вук
- •Vино пију до два побратима
- •47 Диоба јакшића
- •48 Јакшићи кушају љубе
- •49 Бог ником дужан не остаје
- •50 Женидба влашића радула
- •51 Женидба максима црнојевића
- •52 Смрт јова деспотовића
- •Песме средњих времена
- •53 Старина новак и кнез богосав
- •Vино пију Новак и Радивој
- •54 Новак и радивоје продају грујицу
- •Vино пије Новак и Радивој
- •55 Старина новак и дели-радивоје
- •Vино пије Старина Новаче
- •56 Грујица и паша са загорја
- •57 Женидба грујице новаковића
- •Vино пије Старина Новаче
- •58 Маргита дјевојка и рајко војвода
- •59 Иво сенковић и ага од рибника
- •60 Лов на божић
- •61 Женидба од задра тодора
- •62 Јанко од котара и мујин алил
- •63 Смрт сењанина ива
- •64 Сестра ђурковић-сердара
- •65 Сењанин тадија
- •66 Женидба милића барјактара
- •66 Женидба стојана јанковића
- •67 Ропство јанковића стојана
- •68 Човјек паша и михат чобанин
- •69 Виде даничић
- •Vино пије Мијат харамбаша
- •70 Љуба хајдук-вукосава
- •71 Удаја сестре љубовића
- •72 Бајо пивљанин и бег љубовић
- •73 Костреш харамбаша
- •74 Стари вујадин
- •75 Мали радојица
- •76 Јанко од коњица и али-бег
- •77 Вук анђелић и бан задранин
- •78 Предраг и ненад
- •79 Хасанагиница
- •80 Јетрвица адамско колено
- •Песме новијих времена
- •81 Перовић батрић
- •83 Почетак буне против дахија
- •84 Бој на чокешини
- •85 Кнез иван кнежевић
- •Vојску купи Кулин капетане,
- •86 Бој на мишару
- •Белешке о значају народне књижевности
- •О изучавању народне књижевности
- •О интернационалним мотивима
- •О певачима
- •О записивању и превођењу
- •О језику
- •Уз поједине песме у овој књизи
- •Речник мање познатих речи и историјских и географских имена
27 Марко краљевић и алил-ага
Pојездише до два побратима
преко красна места Цариграда:
једно јесте Краљевићу Марко,
а друго је беже Костадине.
Та и поче беседити Марко:
„Побратиме, беже Костадине,
сад ја идем преко Цариграда,
тева м' која сукобити беда,
те ме тева на мејдан зазвати;
ја ћу с' тешко болан учинити
од зла бола тешке срдобоље“.
Пак се Марко болан учинио
без болести, од мудрости тешке,
по добру се Шарцу положио,
на седло се срцем наслонио,
тако иде преко Цариграда.
Добра колца сукобила Марка,
сукоби га царев Алил-ага
и за агом тридест јањичара.
Алил-ага беседио Марку:
„О јуначе, Кралевићу Марко,
ајд' на мејдан, да с' надстрељујемо,
па ако ти бог и срећа даде
те ти мене данаске надстрелиш,
на част тебе моји бели двори,
и у двори моје достојање,
и кадуна моја верна љуба;
ако ли те данаске надстрелим,
не тражим ти ни двора ни љубе,
теке што ћу тебе обесити,
витеза ти освојити Шарца“.
А беседи Краљевићу Марко:
„Остан' ме се, Турчине проклети!
Мене није до стрељања твога,
већ ево ме тешка болест нашла,
тешка болест срдобоља љута,
ни коња се држати не могу,
а камоли да се надстељујем!“
Ал' се Турчин останути неће,
'вати Марку десни скут доламе;
трже Марко ноже од појаса,
те одсече десни скут доламе:
„Иди, бедо, аратос те било!“
Ал' се Турчин останути неће,
већ увати леви скут доламе;
Марко трже ноже од појаса,
те и лева одсијече скута:
„Иди, бедо, да те бог убије!“
Ал' се Турчин останути неће,
већ увати Шарца за вођице,
десном руком за вођеце Шарца,
левом руком Марка за недарца.
Плану Марко како ватра жива,
исправи се на Шарцу витезу,
добро Шарцу дизген потегао, —
игра Шарац како и помаман,
и прескаче коње и јунаке;
пак дозива бега Костадина:
„Побратиме, беже Костадине,
иди, брате, безистену моме,
донеси ми стрелу татаранку,
у којој је стрели татаранки
девет бели соколови пера;
а ја идем с агом на кадију,
на мешећеми да нам синџилати
да међ' нама после није кавге“.
Тад се беже безистену врати,
оде Марко с агом на кадију.
Како иде царев Алил-ага,
папуч' скиде, седе код кадије,
па извади дванаест дуката,
те кадији меће под колено:
„Ефендијо, ето ти дуката,
не дај Марку правог синџилата“.
Али Марко турски разабрао,
а у Марка не има дуката,
већ буздован меће преко крила:
„Чујеш ли ме, ефенди-кадија!
Дај ти мене правог синџилата,
јер видиш ли шестопер позлаћен:
ако т' одем ударати њиме,
неће тебе мелем требовати,
мешћему ћеш и заборавити,
а дукате ни видети нећеш!“
Ефендију попаде грозница
гледајући шестопер позлаћен:
синџилати, а дркћу му руке.
Кад пођоше на мејдан јуначки,
за агом је тридест јањичара,
а за Марком не има никога,
до некол'ко Грка и Бугара.
Кад дођоше на мејдан јуначки,
а беседи царев Алил-ага:
„Делибаша, ајде мећи стреле!
Ти се валиш да си добар јунак,
и валиш се цару на дивану
да застрелиш орла крстатога,
крсташ' орла што води облаке“.
Беседи му Краљевићу Марко:
„Ја, Турчине, ја сам добар јунак,
али ти си од мене старији,
јер је ваше господство и царство,
твој је мејдан старији од мога,
јер си мене на мејдан зазвао:
већ, Турчине, ајде мећи стреле!“
Метну Турчин прву белу стрелу,
стрелу метну, пак мере аршином,
престријели сто двадест аршина;
метну Марко прву белу стрелу,
престријели две стотин' аршина.
Метну Турчин другу белу стрелу,
престријели три стотин' аршина;
метну Марко другу белу стрелу,
престријели пет стотин' аршина.
Метну Турчин трећу белу стрелу,
престријели шест стотин' аршина.
Утом Марку и Костадин дође
и донесе стрелу татаранку,
у којој је стрели татаранки
девет бели соколови пера.
Метну Марку стрелу татаранку,
оде стрела у пра и у маглу,
очима се не да прегледати,
а камоли премерит аршином!
Стаде Турчин сузе просипати,
стаде Марка богом братимити:
„Богом брате, Краљевићу Марко,
вишњим богом и светим Јованом
по убаву закону вашему!
На част тебе моји бели двори
и кадуна моја верна љуба,
тек ме немој, брате, обесити!“
А беседи Краљевићу Марко:
„О Турчине, жив' те бог убио!
Буд ме братиш, што ми жену дајеш!
Мене твоја жена не требује,
у нас није кано у Турака, —
снашица је кано и сестрица;
ја на дому имам љубу верну,
племениту Јелицу госпођу;
а све би ти, брате, опростио,
али си ми издр'о доламу,
већ дај мене три товара блага,
да искрпим на долами скуте“.
Скочи Турчин радо и весело,
грли, љуби Краљевића Марка,
одведе га двору господскоме,
те га части за три бела дана,
даде њему три товара блага,
снаа када кошуљу са златом,
уз кошуљу срмајли-мараму;
још му даде триста пратилаца,
отпрати га двору господскоме...