- •Постанак, развој и карактер епске поезије
- •Историјске прилике и епска поезија у нашој земљи
- •Песме дугог и кратког стиха
- •1 Неисторијске песме
- •2 Преткосовске песме
- •3 Косовске песме
- •4 Песме о Марку Краљевићу
- •5 Песме о Бранковићима и Јакшићима, Црнојевићима, Угричићима и хрватским бановима
- •6 Песме о хајдуцима
- •7 Песме о ускоцима
- •8 Песме о ослобођењу Црне Горе и Србије
- •Лепота израза у нашој епској поезији
- •Теорије о феудалном пореклу јуначке епике
- •Песме старијих времена
- •1 Женидба душанова
- •2 Женидба краља вукашина
- •3 Зидање скадра
- •4 Женидба кнеза лазара
- •Vино пије силан цар Стјепане
- •5 Урош и мрњавчевићи
- •6 Зидање раванице
- •7 Милош у латинима
- •8 Марко краљевић и вила
- •9 Марко краљевић и љутица богдан
- •10 Девојка надмудрила марка
- •11 Марко краљевић и вуча џенерал
- •Iли грми, ил' се земља тресе?
- •12 Бановић страхиња
- •13 Клетва кнежева (одломак)
- •14 Цар лазар и царица милица
- •15 Кнежева вечера
- •16 Косанчић иван уходи турке (одломак)
- •17 Пропаст царства српскога
- •18 Три добра јунака
- •19 Мусић стеван
- •Vино лије Мусићу Стеване
- •20 Царица милица и владета војвода
- •21 Слуга милутин
- •22 Смрт милоша драгиловића (обилића)
- •23 Косовка девојка
- •24 Смрт мајке југовића
- •25 Марко краљевић и орао
- •26 Марко краљевић познаје очину сабљу
- •27 Марко краљевић и алил-ага
- •28 Марко краљевић и мина од костура
- •29 Марко краљевић и арапин
- •30 Марко пије уз рамазан вино
- •31 Марко краљевић и муса кесеџија
- •Vино пије Муса Арбанаса
- •32 Марко краљевић и ђемо брђанин
- •33 Марко краљевић и бег костадин
- •34 Лов марков с турцима
- •35 Марко краљевић укида свадбарину
- •36 Орање марка краљевића
- •Vино пије Краљевићу Марко
- •37 Смрт марка краљевића
- •38 Смрт војводе пријезде
- •39 Болани дојчин
- •40 Смрт војводе кајице
- •41 Облак радосав
- •42 Бановић секула и јован косовац
- •Vино пију два добра јунака
- •43 Секула се у змију претворио
- •44 Војвода јанко бјежи пред турцима
- •45 Попијевка ол свилојевића
- •46 Порча од авале и змајогњени вук
- •Vино пију до два побратима
- •47 Диоба јакшића
- •48 Јакшићи кушају љубе
- •49 Бог ником дужан не остаје
- •50 Женидба влашића радула
- •51 Женидба максима црнојевића
- •52 Смрт јова деспотовића
- •Песме средњих времена
- •53 Старина новак и кнез богосав
- •Vино пију Новак и Радивој
- •54 Новак и радивоје продају грујицу
- •Vино пије Новак и Радивој
- •55 Старина новак и дели-радивоје
- •Vино пије Старина Новаче
- •56 Грујица и паша са загорја
- •57 Женидба грујице новаковића
- •Vино пије Старина Новаче
- •58 Маргита дјевојка и рајко војвода
- •59 Иво сенковић и ага од рибника
- •60 Лов на божић
- •61 Женидба од задра тодора
- •62 Јанко од котара и мујин алил
- •63 Смрт сењанина ива
- •64 Сестра ђурковић-сердара
- •65 Сењанин тадија
- •66 Женидба милића барјактара
- •66 Женидба стојана јанковића
- •67 Ропство јанковића стојана
- •68 Човјек паша и михат чобанин
- •69 Виде даничић
- •Vино пије Мијат харамбаша
- •70 Љуба хајдук-вукосава
- •71 Удаја сестре љубовића
- •72 Бајо пивљанин и бег љубовић
- •73 Костреш харамбаша
- •74 Стари вујадин
- •75 Мали радојица
- •76 Јанко од коњица и али-бег
- •77 Вук анђелић и бан задранин
- •78 Предраг и ненад
- •79 Хасанагиница
- •80 Јетрвица адамско колено
- •Песме новијих времена
- •81 Перовић батрић
- •83 Почетак буне против дахија
- •84 Бој на чокешини
- •85 Кнез иван кнежевић
- •Vојску купи Кулин капетане,
- •86 Бој на мишару
- •Белешке о значају народне књижевности
- •О изучавању народне књижевности
- •О интернационалним мотивима
- •О певачима
- •О записивању и превођењу
- •О језику
- •Уз поједине песме у овој књизи
- •Речник мање познатих речи и историјских и географских имена
7 Милош у латинима
Bоже мили, чуда великога!
Када славни српски кнез Лазаре
посла зета Милош-Обилића
у Латине да купи хараче,
Латини га дивно дочекаше,
и госпоском части угостише,
па га воде пред бијелу цркву,
пред бијелу цркву Димитрију,
пак се вале латинска господа:
„Гле, видиш ли, војвода Милошу!
Видиш нашу цркву Димитрију,
какова је и колика ли је?
Ви нејмате таковијех цркви“.
Вели њима војвода Милошу:
„Ви сте мудри, господо латинска,
јесте мудри, ал' зборите лудо:
да ви знате наше намастире,
наших славних цара задужбине,
какови су и колики ли су!
да видите лавру Студеничку
недалеко од Новог Пазара;
да видите Ђурђеве Ступове
код Дежеве, старијех дворова,
задужбине цара Симеуна;
да видите чудо невиђено,
б'јел Вилиндар усред горе Свете,
задужбину Саве светитеља
и његова оца Симеуна;
да видите Жичу код Мораве
и код Ибра више Карановца,
Сопоћане Рашки на извору,
задужбине светога Стевана,
српског краља Првовјенчанога;
да видите Папраћу велику
виш' Зворника, Спречи на извору,
под високом гором Бороговом,
задужбину Вукана жупана;
да видите Високе Дечане
код Призрена, града бијелога,
задужбину краља Дечанскога;
да видите Рачу пребијелу
код Сокола, украј воде Дрине;
да видите лијепу Троношу
код Лознице, на р'јеци Троноши,
задужбину браће Југовића;
да видите славну Раваницу
у Ресави, ниже Параћина,
на студеној р'јеци Раваници,
задужбину нашег господара,
господара славног кнез-Лазара;
и остале српске намастире,
да видите, пак да се дивите
какови су и колики ли су!
Шта је ваша црква Димитрија?
Ја ћу вам је сада претурити
а из руке тешким буздованом!“
Ал' Латини то не вјероваше,
но с Милошем они с' опкладише
у хиљаду жутијех дуката.
Узе Милош перна буздована
и засука бијеле рукаве,
пак се моли богу истиноме:
„Прости, боже, и бијела цркво,
да се једном бацим преко тебе:
нећу на те, него преко тебе“.
Пак потеже парним буздованом,
буздован се земче у облаке.
Једни веле: „Јесте претурио“.
Други веле: „Није претурио“.
Трећи веле: „Јесте, те високо“.
Кад се врати перни буздоване
изнад б'јеле цркве из облака,
он удари у банове дворе,
те полупа срчали-чардаке,
и ту уби два банова сина,
и четири морска џенерала,
и дванаест великих властела.
Кад то виђе господа латинска,
уватише војводу Милоша,
бацише га на дно у тамницу.
Често Милош кроз прозор погледа,
не би л' могô кога угледати;
ал' угледа Косту Циганина,
па га поче богом братимити:
„Богом брате, Коста Циганине,
ево теби три дуката жута,
донеси ми један лист хартије,
лист хартије, књиге без јазије“.
То је Коста за бога примио,
донесе му један лист хартије,
лист хартије, књиге без јазије.
Милош сједе ситну књигу писат
своме тасту, српском кнез-Лазару;
не пише је чим се књиге пишу,
већ је пише крви од образа;
све му каза што је и како је.
Кад Лазару ситна књига дође,
и он виђе што му књига каже,
ону гледа, другу ситну пише,
те је шаље господи латинској,
у књизи им овако бесједи:
„Чујете ли, господо латинска!
Пустите ми мог зета Милоша,
подајте му од земље хараче,
и опкладе хиљаду дуката;
ако ли га одмах не пустите,
вјера моја тако ми помогла,
дић ћу на вас Србље и Маџаре,
сву ћу вашу земљу похарати,
похарати, огњем попалити“.
Кад Латини књигу проучише,
брже-боље пустише Милоша,
дадоше му од земље хараче,
и опкладе хиљаду дуката.