- •Постанак, развој и карактер епске поезије
- •Историјске прилике и епска поезија у нашој земљи
- •Песме дугог и кратког стиха
- •1 Неисторијске песме
- •2 Преткосовске песме
- •3 Косовске песме
- •4 Песме о Марку Краљевићу
- •5 Песме о Бранковићима и Јакшићима, Црнојевићима, Угричићима и хрватским бановима
- •6 Песме о хајдуцима
- •7 Песме о ускоцима
- •8 Песме о ослобођењу Црне Горе и Србије
- •Лепота израза у нашој епској поезији
- •Теорије о феудалном пореклу јуначке епике
- •Песме старијих времена
- •1 Женидба душанова
- •2 Женидба краља вукашина
- •3 Зидање скадра
- •4 Женидба кнеза лазара
- •Vино пије силан цар Стјепане
- •5 Урош и мрњавчевићи
- •6 Зидање раванице
- •7 Милош у латинима
- •8 Марко краљевић и вила
- •9 Марко краљевић и љутица богдан
- •10 Девојка надмудрила марка
- •11 Марко краљевић и вуча џенерал
- •Iли грми, ил' се земља тресе?
- •12 Бановић страхиња
- •13 Клетва кнежева (одломак)
- •14 Цар лазар и царица милица
- •15 Кнежева вечера
- •16 Косанчић иван уходи турке (одломак)
- •17 Пропаст царства српскога
- •18 Три добра јунака
- •19 Мусић стеван
- •Vино лије Мусићу Стеване
- •20 Царица милица и владета војвода
- •21 Слуга милутин
- •22 Смрт милоша драгиловића (обилића)
- •23 Косовка девојка
- •24 Смрт мајке југовића
- •25 Марко краљевић и орао
- •26 Марко краљевић познаје очину сабљу
- •27 Марко краљевић и алил-ага
- •28 Марко краљевић и мина од костура
- •29 Марко краљевић и арапин
- •30 Марко пије уз рамазан вино
- •31 Марко краљевић и муса кесеџија
- •Vино пије Муса Арбанаса
- •32 Марко краљевић и ђемо брђанин
- •33 Марко краљевић и бег костадин
- •34 Лов марков с турцима
- •35 Марко краљевић укида свадбарину
- •36 Орање марка краљевића
- •Vино пије Краљевићу Марко
- •37 Смрт марка краљевића
- •38 Смрт војводе пријезде
- •39 Болани дојчин
- •40 Смрт војводе кајице
- •41 Облак радосав
- •42 Бановић секула и јован косовац
- •Vино пију два добра јунака
- •43 Секула се у змију претворио
- •44 Војвода јанко бјежи пред турцима
- •45 Попијевка ол свилојевића
- •46 Порча од авале и змајогњени вук
- •Vино пију до два побратима
- •47 Диоба јакшића
- •48 Јакшићи кушају љубе
- •49 Бог ником дужан не остаје
- •50 Женидба влашића радула
- •51 Женидба максима црнојевића
- •52 Смрт јова деспотовића
- •Песме средњих времена
- •53 Старина новак и кнез богосав
- •Vино пију Новак и Радивој
- •54 Новак и радивоје продају грујицу
- •Vино пије Новак и Радивој
- •55 Старина новак и дели-радивоје
- •Vино пије Старина Новаче
- •56 Грујица и паша са загорја
- •57 Женидба грујице новаковића
- •Vино пије Старина Новаче
- •58 Маргита дјевојка и рајко војвода
- •59 Иво сенковић и ага од рибника
- •60 Лов на божић
- •61 Женидба од задра тодора
- •62 Јанко од котара и мујин алил
- •63 Смрт сењанина ива
- •64 Сестра ђурковић-сердара
- •65 Сењанин тадија
- •66 Женидба милића барјактара
- •66 Женидба стојана јанковића
- •67 Ропство јанковића стојана
- •68 Човјек паша и михат чобанин
- •69 Виде даничић
- •Vино пије Мијат харамбаша
- •70 Љуба хајдук-вукосава
- •71 Удаја сестре љубовића
- •72 Бајо пивљанин и бег љубовић
- •73 Костреш харамбаша
- •74 Стари вујадин
- •75 Мали радојица
- •76 Јанко од коњица и али-бег
- •77 Вук анђелић и бан задранин
- •78 Предраг и ненад
- •79 Хасанагиница
- •80 Јетрвица адамско колено
- •Песме новијих времена
- •81 Перовић батрић
- •83 Почетак буне против дахија
- •84 Бој на чокешини
- •85 Кнез иван кнежевић
- •Vојску купи Кулин капетане,
- •86 Бој на мишару
- •Белешке о значају народне књижевности
- •О изучавању народне књижевности
- •О интернационалним мотивима
- •О певачима
- •О записивању и превођењу
- •О језику
- •Уз поједине песме у овој књизи
- •Речник мање познатих речи и историјских и географских имена
8 Марко краљевић и вила
Pојездише до два побратима
преко красна Мироча планине:
та једно је Краљевићу Марко,
а друго је војвода Милошу.
Напоредо језде добре коње,
напоредо носе копља бојна,
један другом бело лице љуби —
од милоште до два побратима;
паке Марко на Шарцу задрема,
пак беседи побратиму своме:
„А мој брате, војвода Милошу,
тешко ме је санак обрвао,
певај, брате, те ме разговарај!“
Ал' беседи војвода Милошу:
„А мој брате, Краљевићу Марко,
ја би тебе, брате, попевао,
ал' сам синоћ млого пио вино
у планини с вилом Равијојлом,
пак је мене запретила вила:
ако мене чује да попевам,
оће мене она устрелити
и у грло и у срце живо“.
Ал' беседи Краљевићу Марко:
„Певај, брате, ти се не бој виле
док је мене, Краљевића Марка,
и мојега видовита Шарца,
и мој ега шестопера златна
Онда Милош поче да попева,
а красну је песму започео
од сви наши боли и старији,
како ј̓ који држô краљевину
по честитој по Маћедонији,
како себе има задужбину;
а Марку је песма омилила,
наслони се седлу на облучје;
Марко спава, Милош попијева.
Зачула га вила Равијојла,
па Милошу поче да отпева:
Милош пева, вила му отпева,
лепше грло у Милоша царско,
јесте лепше него је у виле.
Расрди се вила Равијојла,
пак одскочи у Мироч планину,
запе лука и две беле стреле:
једна уд'ри у грло Милоша,
друга уд'ри у срце јуначко.
Рече Милош: „Јао моја мајко!
Јао Марко, богом побратиме!
Јао брате, вила ме устрели!
А нисам ли тебе беседио
да не певам кроз Мироч планину?“
А Марко се трже иза санка,
па одскочи с коња шаренога,
добро Шарцу колане потеже,
Шарца коња и грли и љуби:
„Јао Шаро, моје десно крило!
достигни ми вилу Равијојлу,
чистим ћу те сребром потковати,
чистим сребром и жеженим златом;
покрићу те свилом до колена,
од колена ките до копита;
гриву ћу ти измешати златом,
а поткитит ситнијем бисером.
Ако ли ми не достигнеш виле,
оба ћу ти ока извадити,
све четири ноге подломити,
па ћу т' овде тако оставити,
те се туци од јеле до јеле,
кô ја, Марко, без мог побратима“.
Довати се Шарцу на рамена,
пак потрча кроз Мироч планину.
Вила лети по вр'у планине,
Шарац језди по среди планине:
нигде виле чути ни видети.
Кад је Шарац сагледао вилу,
по с три копља у висину скаче,
по с четири добре унапредак;
брзо Шарац достигао вилу.
Кад се вила виде на невољи,
прну, јадна, небу под облаке;
потеже се буздованом Марко
пустимице, добро, нештедице,
белу вилу међ' плећи удари,
обори је на земљицу чарну,
пак је стаде бити буздованом:
преврће је с десне на лијеву,
пак је бије шестопером златним:
„Зашто, вило, да те бог убије!
Зашт' устрели побратима мога?
Дај ти биље ономе јунаку,
јер се нећеш наносити главе“.
Ста га вила богом братимити:
„Богом брате, Краљевићу Марко,
вишњим богом и светим Јованом,
дај ме поштај у планину живу,
да наберем по Мирочу биља,
да загасим ране на јунаку“.
Ал' је Марко милостив на бога,
а жалостив на срцу јуначком:
пусти вилу у планину живу.
Биле бере по Мирочу вила,
биље бере, често се одазива:
„Сад ћу доћи, богом побратиме!“
Набра вила по Мирочу биља,
и загаси ране на јунаку:
лепше грло у Милоша царско,
јесте лепше него што је било,
а здравије срце у јунаку,
баш здравије него што је било.
Оде вила у Мироч планину,
оде Марко с побратимом својим,
отидоше Поречкој крајини,
и Тимок су воду пребродили
на Брегову, селу великоме,
па одоше крајини Видинској;
али вила међ' вилама каже:
„О, чујете, виле другарице!
Не стрељајте по гори јунака
док је гласа Краљевића Марка,
и његова видовита Шарца,
и његова шестопера златна!
Што сам, јадна, од њег претрпила,
и једва сам и жива остала!“