Добавил:
ivanov666
Опубликованный материал нарушает ваши авторские права? Сообщите нам.
Вуз:
Предмет:
Файл:Izbrana dela v prevodih v slovenščino in srbščino
.pdf
КАЖДЫЙ ВЫБИРАЕТ ДЛЯ СЕБЯ
Каждый выбирает для себя
женщину, религию, дорогу.
Дьяволу служить или пророку —
каждый выбирает для себя.
Каждый выбирает по себе
слово для любви и для молитвы.
Шпагу для дуэли, меч для битвы
каждый выбирает по себе.
Каждый выбирает по себе.
Щит и латы. Посох и заплаты.
Мера окончательной расплаты.
Каждый выбирает по себе.
Каждый выбирает для себя.
Выбираю тоже — как умею.
Ни к кому претензий не имею.
Каждый выбирает для себя.
Сборник «День такой-то…», 1976
32
СВАКО БИРА ЗА СЕБЕ
Превод Љубица Дрндаревић
(Srbija)
Свако бира за себе
Жену, религију, пут.
Служити ђаволу или пророкуСвако бира за себе.
Свако бира по себи
Речи љубави и молитве.
Двобојни нож, борбени мач
Свако бира по себи.
Свако бира по себи.
Штит и оклоп. Крпа и закрпа.
Мера коначне одмазде.
Свако бира по себи.
Свако бира за себе.
И ја бирам - најбоље што знам.
Ни за кога замерке немам.
Свако бира за себе.
33
СВАКО БИРА ЗА СЕБЕ
Превод Луна Градиншћак
Богданка Живановић
(Novi Sad, Srbija)
Свако бира за себе
жену, пут, религију.
Хоће ли служити ђаволу или пророку –
свако бира за себе.
Свако бира по свом осећају
реч за љубав и за молитву.
Флорет за двобој, мач за борбу
свако бира по свом осећају.
Свако бира по свом нахођењу.
Штит и оклоп. Штап и закрпе.
Меру коначне наплате.
Свако бира по свом нахођењу.
Свако бира за себе.
И ја бирам – колико могу.
Ни за кога немам замерку.
Свако бира за себе.
34
VSAK IZBIRA ZASE
Prevod Ana Končar
(Univerza v Ljubljani)
Vsak izbira zase
ženo, vero, na katero pot se bo odpravil.
Če se s hudičem bo ali s prerokom spravil –
vsak izbira zase.
Vsak izbira sam
besedo za ljubezen in za molitve.
Sabljo za dvoboj, meč za bitke
vsak izbira sam.
Vsak izbira sam.
Ščit in oklep. Orožje in povoje svoje.
Sklepne povračilne boje.
Vsak izbira sam.
Vsak izbira zase.
Izbiram tudi jaz – kakor vem.
Vem, da drugih grajati ne smem.
Vsak izbira zase.
35
ПОСЛАНИЕ ЮНЫМ ДРУЗЬЯМ
Я, побывавший там, где вы не бывали,
я, повидавший то, чего вы не видали,
я, уже там стоявший одной ногою,
я говорю вам — жизнь все равно прекрасна.
Да, говорю я, жизнь все равно прекрасна,
даже когда трудна и когда опасна,
даже когда несносна, почти ужасна —
жизнь, говорю я, жизнь все равно прекрасна.
Вот оглянусь назад — далека дорога.
Вот погляжу вперед — впереди немного.
Что же там позади? Города и страны.
Женщины были — Жанны, Марии, Анны.
Дружба была и верность. Вражда и злоба.
Комья земли стучали о крышку гроба.
Старец Харон над темною той рекою
ласково так помахивал мне рукою —
дескать, иди сюда, ничего не бойся,
вот, дескать, лодочка, сядем, мол, да поедем...
Как я цеплялся жадно за каждый кустик!
Как я ногтями в землю впивался эту!
Нет, повторял в беспамятстве, не поеду!
Здесь, говорил я, здесь хочу оставаться!
Ниточка жизни. Шарик, непрочно свитый.
Зыбкий туман надежды. Дымок соблазна.
Штопаный-перештопаный, мятый, битый,
жизнь, говорю я, жизнь все равно прекрасна.
Да, говорю, прекрасна и бесподобна,
как там ни своевольна и ни строптива —
ибо к тому же знаю весьма подробно,
что собой представляет альтернатива...
Робкая речь ручья. Перезвон капели.
Мартовской брагой дышат речные броды.
Лопнула почка. Птицы в лесу запели.
Вечный и мудрый круговорот природы.
36
Небо багрово-красно перед восходом.
Лес опустел. Морозно вокруг и ясно.
Здравствуй, мой друг воробушек,
с Новым годом!
Холодно, братец, а все равно — прекрасно!
Сборник «Белые стихи», 1991
Декабрь 1944 г. Венгрия
37
SPOROČILO MLADIM PRIJATELJEM
Prevod Anastazija Gračner (Univerza v Mariboru)
Jaz, ki sem bil tam, kjer vi niste bili,
jaz, ki sem videl vam še neznane stvari,
jaz, ki že v grobu z eno nogo stojim,
govorim vam – življenje je vseeno prelepo.
Da, govorim, življenje je vseeno lepo,
tudi ko je naporno in nepredvidljivo,
celo takrat, ko je neznosno, skoraj grozljivo –
življenje, govorim, življenje je vseeno prelepo.
Obrnem se nazaj – dolga pot,
ozrem se naprej – ostalo je malo.
Kaj je že tam zadaj? Mesta in zemlje,
Žane, Marije, Ane – ženske bile.
Družba je bila in zaupanje. Sovraštvo in zlo.
Krsta pokrila s temno se je zemljó.
Starec Haron nad temno rekó
prijazno ponujal mi je rokó –
pravil je, pridi sem, ničesar se ne boj,
pravil je, skoči v čolniček, pojdi z menoj…
Kako sem se grebel za vsak grmiček!
Kako sem še z nohti grebel v zemljó!
Ne, sem ponavljal nezavestno, ne bom odšel!
Tukaj, sem govoril, prav tukaj, želim ostati!
Nitka življenja. Klopčič, nežno razvit.
Megla krhkega upanja. Dim skušnjave.
Preklet`- nared, zmečkan, nabit`,
življenje, govorim vam, življenje je najlepše barve.
Da, pravim, prelepo in neprimerljivo,
ni važno, kako je svojevoljno in svojeglavo –
saj to je pa vendar že dojemljivo,
da ima življenje še kakšno drugo naravo.
Sramežljivi tek potoka. Kaplje zven.
Rečni bregovi v vonju marčevskega piva.
Popek je vzbrstel. Slišim gozdnih ptic pripev.
Tako v krogu – narava vedno umna je in živa.
Nebo pred vzhodom sije škrlatno-rdeče.
Gozd opuščen. Okrog zmrzuje, a je jasno.
Pozdravljen, prijatelj vrabček,
srečno novo leto, veliko sreče!
Hladno, bratec, a vseeno – prekrasno!
38
ПОРУКА МЛАДИМ ПРИJАТЕЉИМА
Превод Даjана Лазаревић
Ја, који сам био тамо, где ви нисте били,
Ја, који сам видео, што ви нисте видели,
ја, који сам т а м о већ стајао једном ногом,
ја говорим вама – ипак је леп живот.
Да, говорим ја, ипак је живот леп,
чак и кад је тешко и кад је опасно,
чак и кад је несносно, скоро ужасно –
живот је, кажем, ипак је живот леп.
Ево, осврнућу се назад – далек је пут.
Ево, погледаћу напред – напред је кратак пут.
Шта је тамо позади? Градови и државе.
Жене су биле – Жане, Марије и Ане.
Била дружба и верност. Мржња и злоба.
Грудве земље лупале о покров ковчега.
Старац Харон је над том смутљивом реком
тако ми љубазно помахивао руком –
вели, хајде овамо, ничега се не бој,
ево, вели, чамца, седи, каже, идемо...
Како сам се жељно за жбунић сваки хватао!
Како сам нокте у земљу ову заривао!
Не, нећу да идем, у безумљу понављао!
Овде хоћу да останем, овде, говорио!
Нит живота. Лопта лабаво свијена.
Колебљива магла наде. Дим искушења.
Крпљен и прекрпљен, притискан, пребијан,
Живот је, говорим ја, живот је леп ипак.
Да, говорим ја, леп и неупоредив,
ма како капризан и својеглав бива –
јер, да овоме додам, врло добро знам
шта за собом повлачи алтернатива...
Плашљива реч потока. Звоњава капи.
Мартовском кашом дишу бродови речни.
Пупољак пуче. Птичја песма у шуми.
Стални циклус природе, мудри и вечни.
Пред јутрењем небо гримизно-црвено.
Пуста шума. Около мразно и ведро.
Здраво, мој друже врапчићу,
срећна Нова година!
Хладно је, брате, али лепо је ипак!
39
СКРИПКА ВИСИТ У МЕНЯ
НА СТЕНЕ
Скрипка висит у меня на стене,
не играет —
пыль собирает,
а рядом смычок
и — тихо,
молчок.
Скрипка висит у меня на стене
грустная
и расстроенная,
потому что жизнь у нее
неустроенная,
да едва ли уже устроится —
как уж тут не расстроиться.
Скрипка висит у меня на стене,
в стену врастая, —
нет, не знатного она роду,
скрипочка моя простая
(барышня из крестьянок,
артисточка крепостная
из хора) —
нет, не знатного она роду,
скрипочка моя простая —
не Страдивари
и не Гварнери —
скорее, деталь в интерьере
в этой квартире
(как, впрочем, и я).
А ведь если бы взять ее в руки,
в добрые руки,
в нежные руки —
уж какие бы тут полились
волшебные звуки! —
здрасьте, маэстро Моцарт,
маэстро Гайдн,
маэстро Бах! —
ах! —
вы посмотрите,
скрипочка ожила —
о ла-ла! —
ми,
вторая октава,
по квинтам,
вниз —
браво, скрипочка,
браво-брависсимо,
бис!..
Но скрипка висит у меня на стене,
не играет,
и лишь временами
в ночной тишине
чудятся ей эти руки,
добрые руки,
нежные руки.
(Так же, как, впрочем, и мне.)
Сборник «Белые стихи», 1991
40
VIOLINA VISI NA GOLI STENI
Prevod Anastasija Romanova
(Gustav Mahler Privatuniversität für
Musik)
Violina visi na goli steni
Ne igra –
Prah nabira,
Ob boku pa lok
V tišini –
Smrtni molk.
Violina visi na goli steni,
Spominja na plačočo ivo
ne poje igrivo,
Saj življenje njeno je negotovo,
Nikoli več ne bo gotovo –
Žalosti se ne mora skriti zagotovo.
Pozdrav, maestro Mozart,
Maestro Haydn,
Maestro Bach! –
Ah! –
Violina visi na goli steni,
S steno združeni sta –
Ne, ni kraljeve krvi,
Violin'ca moja preprosta
(Deklica kmečka,
Plašna sinička
iz zbora) –
Ne, ni kraljeve krvi,
Violin'ca moja preprosta –
Ni ne Stradivari
in ne Guarneri –
le kot detajl se vriše
v interjer te hiše
(prav tako, kakor jaz).
A kaj če le stremi po dotiku rok,
Ljubečih rok,
Nežnih rok –
O, kako bi nas očaral ta
Čaroben zvok! –
Poglejte,
Violina poje kot živa! –
O la-la! –
Mi,
Druga oktava,
Po kvintah,
Gre dol –
Bravo, Violin'ca,
Bravo-Bravissimo,
Bis!..
A violina visi na goli steni
Ne igra,
Le v hladni noči,
Ko ima le čas,
Sanja o dotiku teh rok,
Ljubečih rok,
Nežnih rok.
41
(Prav tako, kakor jaz.)
Соседние файлы в предмете [НЕСОРТИРОВАННОЕ]