Добавил:
ivanov666
Опубликованный материал нарушает ваши авторские права? Сообщите нам.
Вуз:
Предмет:
Файл:Izbrana dela v prevodih v slovenščino in srbščino
.pdf
LJUBIM MOSKVO V JESENI
Prevod Anastazija Gračner
(Univerza v Mariboru)
Ljubim Moskvo v jeseni,
v njenem okrasju presvetlem,
ko zjutraj so listje zajeli plameni,
listje, ki padlo je pod vetrom.
Ogromni prasketajoči kres,
v njem pa že tli vrt,
podoben ošiljeni cerkvi – prav zares,
vendar od zunaj v črno oglje odrt.
Saj stari javor se že je zgrudil,
stoji, žalostno grbenči se…
Meni pa tako se dozdeva,
da v listih teh – takšen ponos je.
Pa kaj potem, pa kaj potem,
če so zdrobljeni in poteptani!
Vsak od njih se veseli, sicer nem –
da niso bili pokončani.
Ležejo v zemljo mračno,
gmota v njej vztrajno gnije,
toda čez mnogo mnogo let in zim
njih novi rod vzklije.
Solza nepotrebna zgine,
v mladosten trepetanju,
vsa zmotnost izgub
izgubi se v pojasnjevanju.
Visoko v višave gosja jata odleti,
za oblaki njihov zven,
jesenski javor pa gori, gori,
njega sivi list – nič kaj ni več zelen.
Stari vrt – opuščen od vetrov,
zapustil ga – poletni je sijaj,
kaj kmalu zraste nebroj listja nov,
ti skoraj skoraj se že vrnejo nazaj.
22
KАК ОТДЫХАЕТ ВИНО
Знаете, как отдыхает вино?
Сорок дней и ночей,
погруженное в сон,
то бормочет оно, то вздыхает.
Винодел
на дубовые бочки глядел
и почтительно так
говорил винодел:
— Здесь вино отдыхает!
Тише, тише!
Здесь дремлет языческий бог!
Молодой и веселый
языческий бог
в тесной люльке дубовой
вздыхает.
До чего ж ему крепко
намяли бока!
Он еще им покажет себя,
а пока
он в покоях своих отдыхает.
Беспокойные сны его
так неясны —
сорок дней и ночей
он какие-то сны
непонятные видит.
Но однажды,
презрев этот сонный покой,
он о днище дубовое
двинет ногой
и на улицу выйдет.
У него вся рубаха расшита
огнем,
и высокая
черная шапка на нем
из бараньего меха.
Как швырнет он о землю ее
сгоряча
и пойдет по дорогам бродить,
гогоча
и шатаясь от смеха.
Приступая
к язычески щедрым дарам,
будут жирных баранов колоть
по дворам,
и под окнами, шуму наделав,
он пройдет,
выгибая насмешливо бровь,
ощущая, как бьется в нем
крепкая кровь
виноградарей и виноделов.
А пока в погребах ему зреть —
в погребах,
где дощатый настил
виноградом пропах,
он лежит до поры, отдыхает.
Тише, тише!
Здесь дремлет языческий бог.
Молодой и веселый
языческий бог
в тесной люльке дубовой
вздыхает.
Сборник «Земное небо», 1963
23
В мастерской В. Сидура. Фото Эдуарда Гладкова
24
КАКО СЕ ВИНО ОДМАРА
Превод Здравко Кокановић – Коки
(Maribor, Slovenija)
Знате ли како се вино одмара?
Четрдесет дана и ноћи
уроњено је у сан,
промрмља оно, па уздахне.
Винар
за храстове бачве брине
с поштовањем, и тако
говори винар:
Овде вино одмара се!
Тише, тише!
Овде дрема пагански бог!
Млади и весели
пагански бог,
у тесној храстовој колевци
уздише.
Зашто су му снажно
натукли бокове!
Он ће да им покаже себе,
али још, за сада,
почива у својим одајама.
Немирни снови његови
тако су нејасни,
четрдесет дана и ноћи
он некакве снове
несхватљиве види.
Али једном,
презирући овај поспани спокој,
он ће о дно храста
ударити ногом
и крочити на улицу,
у својој кошуљи, која је сва извезена
ватром,
и са високом
црном капом на њему
25
од јагњећег крзна.
Како ће он да је баци на земљу
брзоплето
и кренуће друмовима да лута,
кокодачући
и од смеха тетурајући.
Почеће
паганским великодушним даровима,
дебели овнови ће бити заклани
у двориштима,
и под прозорима, остављајући буку,
проћи ће
подругљиво накривљујући обрву,
осећајући да у њему куца
јака крв
виноградника и винара.
Још мало, у подрумима да сазри –
у подрумима
где се комеша до пода
мирис грожђа
засад лежи, одмара се.
Тише, тише!
Овде дрема пагански бог.
Млади и весели
пагански бог,
у тесној храстовој колевци
уздише.
26
ДИАЛОГ У НОВОГОДНЕЙ ЁЛКИ
— Что происходит на свете? — А просто зима.
— Просто зима, полагаете вы? — Полагаю.
Я ведь и сам, как умею, следы пролагаю
в ваши уснувшие ранней порою дома.
— Что же за всем этим будет? — А будет январь.
— Будет январь, вы считаете? — Да, я считаю.
Я ведь давно эту белую книгу читаю,
этот, с картинками вьюги, старинный букварь.
— Чем же все это окончится? — Будет апрель.
— Будет апрель, вы уверены? — Да, я уверен.
Я уже слышал, и слух этот мною проверен,
будто бы в роще сегодня звенела свирель.
— Что же из этого следует? — Следует жить,
шить сарафаны и легкие платья из ситца.
— Вы полагаете, все это будет носиться?
— Я полагаю, что все это следует шить.
— Следует шить, ибо сколько вьюге ни кружить,
недолговечны ее кабала и опала.
— Так разрешите же в честь новогоднего бала
руку на танец, сударыня, вам предложить!
— Месяц серебряный, шар со свечою внутри,
и карнавальные маски — по кругу, по кругу!
— Вальс начинается. Дайте ж, сударыня, руку,
и — раз-два-три,
раз-два-три,
раз-два-три,
раз-два-три!..
Сборник «Кинематограф», 1970
27
ДИЈАЛОГ КОД НОВОГОДИШЊЕ ЈЕЛКЕ
Превод Даjана Лазаревић
(Beograd, Srbija)
– Шта се дешава на свету? – Зима је просто.
– Зима је просто, мислите ви? – Мислим.
Та, ја и сам, како умем, стопе прогазим
У ваше куће заспале прерано.
– Шта ће после тога бити? – Биће јануар.
– Биће јануар, сматрате ви? – Да, сматрам.
Одавно ја већ ову белу књигу читам,
са сликама мећаве овај стари буквар.
– Како ће се завршити све? – Биће април.
– Биће април, сигурни сте? – Да, сигуран сам.
Већ сам чуо и ту гласину проверавам,
к'о да је данас фрула звонила у шуми.
– Шта из тога следује? – Следује живети,
шити сарафане, од цица хаље лаке.
– Ви сматрате да ће се све ово носити?
– Ја сматрам, да све ово следује шити.
– Следује, колико год мећава да кружи,
њени ланци и немилост века су кратког.
– Па дозволите ми, у част бала свечаног,
руку за валцер, госпођице, да вам пружим!
– Месец сребрни, лопта са свећом унутра,
и карневалске маске плешу – у круг, у круг!
– Валцер почиње. Дајте, госпођице, руку,
и – јен-два-три,
јен-два-три,
јен-два-три,
јен-два-три!
28
СОБИРАЛИСЬ НАСКОРО
Собирались наскоро,
обнимались ласково,
пели, балагурили,
пили и курили.
День прошел — как не было.
Не поговорили.
Виделись, не виделись,
ни за что обиделись,
помирились, встретились,
шуму натворили.
Год прошел — как не было.
Не поговорили.
Так и жили — наскоро,
и дружили наскоро,
не жалея тратили,
не скупясь дарили.
Жизнь прошла — как не было.
Не поговорили.
Сборник «Кинематограф», 1970
29
Ю.Левитанский. Фото: Э. Гладков
30
ОКУПЉАЛИ СМО СЕ У ТРКУ
Превод Љубица Дрндаревић
(Srbija)
Окупљали смо се у трку,
Грлили се нежно,
Певали, лакрдијали,
Пили и пушили.
Дан прошао - као да га није ни било.
Нисмо ни попричали.
Виђали се, не виђали,
Ни за шта се нисмо увредили,
Помирили се, срели,
Галамили.
Година прошла - као да је није ни било.
Нисмо ни попричали.
Тако смо и живели - у трку,
И дружили се у трку,
Не штедећи трошили,
Без оклевања поклањали.
Живот прошао - као да га није ни било.
Нисмо ни попричали.
31
Соседние файлы в предмете [НЕСОРТИРОВАННОЕ]