Добавил:
Опубликованный материал нарушает ваши авторские права? Сообщите нам.
Вуз: Предмет: Файл:

Izbrana dela v prevodih v slovenščino in srbščino

.pdf
Скачиваний:
0
Добавлен:
06.09.2026
Размер:
1 Мб
Скачать
121314
ЧТО Я ЗНАЮ ПРО СТОРОНЫ СВЕТА?
Что я знаю про стороны света? Вот опять, с наступлением дня, недоступные стороны света, как леса, обступают меня. Нет, не те недоступные земли, где дожди не такие, как тут, где живут носороги и зебры и тюльпаны зимою цветут, где лежат на волнах кашалоты, где на ветках сидят какаду... Я сегодня иные широты и долготы имею в виду.
Вот в распахнутой раме рассвета открываются стороны света. Сколько их? Их никто не считал. Открывается Детство и Старость. И высокие горы Усталость. И Любви голубая дорога. И глухие низины Порока. И в тумане багровом Война — есть такая еще сторона с небесами багрового цвета. Мы закроем вас, темные стороны света!
Сколько есть неоткрытых сторон! Все они обступают меня, проступают во мне, как узоры на зимнем окне, очень медленно тают, и вновь открываются в раме рассвета незнакомые стороны света.
Сборник «Стороны света», 1959
Середина 40-х годов
15
KAJ VEM O STRANEH SVETA
Prevod Anastazija Gračner (Univerza v Mariboru)
Kaj vem o straneh sveta? No, spet, ko pride dan, nedostopne strani sveta, kot gozd, pridejo na plan.R Ne, to niso te nedostopne zemljé, kjer ni dežja, kot pri na naši celini, kjer nosorogi in zebre živé, in tulipani cvetijo pozimi, kjer ležijo glavači na valovih, kjer na vejah kakadu sedi… Takšne so tuje dolžine in neznane širine, se mi zdi.
Tam v odprtih okvirjih zarjé odkrivajo se strani zemljé. Koliko jih je? Nihče jih ni preštel. Odkriva se otroštvo in starost. In visoke gore Utrujenost. In ljubezni azurna potá. in gluhe doli zla. In Vojna v škrlatni megli – da, takšna stran še živi z nebesom v barvi škrlata. Mi vas pa bomo zaprli Strani v barvi mraka!
Koliko je neodkritih strani! Vse te obkrožajo me, izžarevajo iz mene v svet, kot zimskega okna narisana sled, polahko ponikajo, in se znova odkrivajo v okvirjih zarjé nepoznane strani zemljé.
16
ШТА ЗНАМ О СТРАНАМА СВЕТА?
Превод Луна Градиншћак Богданка Живановић
Шта знам о странама света? Ево поново, са доласком дана, неприступачни делови света, окружују ме, попут шуме. Не, не ти делови и не те земље, где кише нису попут ових овде, где је чудновато дрвеће, и другачије цвета цвеће где је неизмерна раскош природе и где је лето шест месеци у години, — Данас у виду имам другачије Ширине и дужине.
У јутарњем разгртању хоризонта Откривају се стране света. Колико их је? Нико није избројао. Отварају се Детињство и Старост, Отворају се Злоба и Бес, море Нежности, језеро Жалости отварају се у раму прозора, и забачене долине Порока, и Љубави идиличан пут, и у гримизној магли Рат, — а постоји још и таква страна са пурпурним небесима, и реком која се зове Лета, где живи скелеџија Харон...
О, колико свет има страна! Све ме оне окружују у мени се помаљају као шаре на зимском прозору, а онда ишчезавају и поново се откривају у широком хоризонту освита, непознате стране света.
17
ОКНА ДОМОВ...
Окна домов, улиц ночных удивительные глаза! Детские сны вы мои окружали. Помните, как на войну провожали? Помните, окна, была гроза? Как вы печально тогда дрожали. Дальние зарева отражали. Окна — и вдруг на стекле слеза. О, как всегда меня поражали эти загадочные глаза!
Окна домов, вы меня встречали светом веселья, цветом печали. Лампа горит, абажур, свеча ли — тысячи окон, тысячи глаз. Эти взирают на мир надменно, эти бесстрастно, недоуменно, эти так горестно и смиренно — веки опущены, свет погас.
Где бы ни жил, куда ни поеду, с вами люблю затевать беседу, то ли по свету, то ли по цвету вдруг угадать, что таится за... Вечер, опять тебя жду затем лишь, что в темноте ты опять затеплишь окна домов, улиц ночных удивительные глаза.
Сборник «Стороны света», 1959
18
OKNA HIŠ
Prevod Ana Končar (Univerza v Ljubljani)
Okna hiš, nočnih ulic oči osupljive! V mojih sanjah živele ste v rani mladosti. Pomnite, kako spremljale ste do vojnih bridkosti? Pomnite, okna, oblake sive? Kako žalostno takrat vaš glas je drhtel. Daljni odsevale plamen ste rdečebel. Okna — in nenadno na steklu solze ganljive. Oh, kako sem vsakič onemel, zaradi vas, oči nerazvozljive!
Okna hiš, pričakala ste me v svoji čarobnosti s svetlobo veselja, z barvo turobnosti. Gori luč, svetilka ali sveča — na tisoče oken, tisoč očes. Ta na svet gledajo sovražno, ta zbegano, brezbrižno, ta tako žalostno in ponižno — priprejo se veke, ugasne luč.
Kjerkoli bi živel, in po katerokoli pot se vzpenjam, rad z vami besedo si izmenjam, tako o svetlobi kakor tudi o barvi, rad ugibam vihravo njun skriti pomen … Večer, tebe čakam spet, da prideš v temi pogret okna hiš, nočnih ulic oči osupljive.
19
ПРОЗОРИ ДОМОВА
Превод Ана Цветковић
Прозори домова, улица ноћних чудновате очи! Окруживали сте моје дечје сне. Сећате се како у рат отпратиште ме? Прозори, олуја је била, сећате ли се? Како само тужно тада дрхтали сте. Далеке сутоне сте одсијавали. Прозори — и одједном на стаклу суза. О, како су ме запрепашћивале те загонетне очи!
Прозори домова, дочекивали сте ме светлошћу весеља, бојом туге. Гори ли лампа, абажур, ил' свећа — попут хиљаде прозора, хиљаде очију. Ове гледају на свет надмено, ове без страсти, сметено, Ове тако жалосно и смирено — капци су им спуштени, светлост се угасила.
Где год да живим, ма где да пођем, с вама волим разговор да почнем, да ли по светлу или по боји одједном погодити шта се иза таји... Вече, опет тебе чекам, да у тами само ти опет загрејеш прозоре домова, улица ноћних чудновате очи.
20
ЛЮБЛЮ ОСЕННЮЮ МОСКВУ
Люблю осеннюю Москву в ее убранстве светлом, когда утрами жгут листву, опавшую под ветром. Огромный медленный костер над облетевшим садом похож на стрельчатый костел с обугленным фасадом. А старый клен совсем поник, стоит, печально горбясь... Мне кажется, своя у них своя у листьев гордость. Ну что с того, ну что с того, что смяты и побиты! В них есть немое торжество предчувствия победы. Они полягут в чернозем собой его удобрят, но через много лет и зим потомки их одобрят, Слезу ненужную утрут, и в юном трепетанье вся неоправданность утрат получит оправданье... Парит, парит гусиный клин, за тучей гуси стонут. Горит, горит осенний клен, золою листья станут. Ветрами старый сад продут, он расстается с летом... А листья новые придут, придут за теми следом.
Сборник «Стороны света», 1959
21