Заняття 4

Питальні речення з питальними словами. Рід іменників. Називний відмінок множини іменників. Присвійні прикметники

Питальні речення з питальними словами

Питальні слова в сербській мові, як і в українській, стоять на початку речення і мають на собі фразовий наголос.

Ко је ово? – Ово је Вера.

Ко је то? – То је мој брат.

Шта је то? – То је моја свеска.

Питальний займенник шта (што) містить питання не лише про предмет (Шта је то? – То је орман.), але й про професію та національність особи (Шта је он? – Он је лекар. Он је Украјинац.).

Рід іменників

У сербській мові, як і в українській, іменники розподіляються за трьома родами.

Чол. рід Жін. рід Середн. рід

брат мајка дете

отац сестра село

студент другарица море

пријатељ зграда језеро

посао радост време

Називний відмінок множини іменників

Іменники чол. р. в наз. відм. множини мають закінчення –и, іменники жін. р. -е (рідше –и), іменники середн. р. - -а.

Чол. рід Жін. рід Середн. рід

студент – студенти сестра – сестре село – села

професор – професори мајка – мајке море – мора

град – градови свеска – свеске језеро – језера

стан – станови ствар – ствари име – имена

такси – таксији мисао – мисли време – времена

Присвійні прикметники

Присвійні прикметники у сербській мові утворюються за допомогою суфікса –ов-(-ев-) від іменників чол. роду на приголосний або на –а, -е (брат – братов, краљ – краљев, Вук – Вуков) і за допомогою суфікса –ин від іменників жін. і чол. роду на –а (Вера - Верин, Драгана – Драганин, сестра – сестрин).

Зверніть увагу на те, що присвійні прикметники, утворені від імен і прізвищ, пишуться з великої літери.

Вежбе

1. Прочитайте, перекладіть українською мовою. Запам’ятайте моделі речень.

Шта си ти (по занимању)? - Ја сам студент.

- Ја сам радник.

- Ја сам ученица.

Шта сте ви (по занимању)? - Ја сам лекар.

- Ми смо студенти.

Шта је он? - Он је професор.

Шта је она? - Она је наставница.

Шта су они? - Они су студенти.

Шта си ти? - Ја сам Украјинац.

- Ја сам Енглез.

- Ја сам Рус.

2. Перетворіть подані речення в питальні.

Иван је студент. Он је Украјинац. То је Нада. Она је моја сестра. Нада је студенткиња. Наш отац је професор. Наша мајка је лекар. То је мој друг Милош. Он је новинар.

3. Подані речення поставте у множину.

1) Мој друг је студент. 2) Он је добар студент. 3) Ово је моја лекција. 4) Ваша другарица је студенткиња.5) Он је професор. 6) Његово перо је ново.

4. Замініть подані в дужках іменники присвійними прикметниками.

1) То је (Петар) брат. 2) То је (Марко) мајка. 3) Ово је (Весна) сестра. 4) То је (Петро) ауто. 5) То је (Јелена) соба. 6) Ово је (тата) радни сто. 7) Ово су (Иван) уџбеници.

5. Прочитайте вірш, перекладіть його українською мовою і вивчіть на пам’ять.

Свако је нечији

Деда се звао Глиша,

И унук се звао Глиша.

Кад унука питају: Чији си?

Он каже: Ја сам Глишин Глиша.

Бака се звала Деса,

И унука се звала Деса.

Кад унуку питају: Чија си?

Она каже: Ја сам Десина Деса.

Десина Деса и Глишин Глиша

Иду у исту школу

У исти разред. Седе у истој клупи,

Они су “пар”.

Седе заједно, играју се заједно.

Сада их деца овако зову:

Њу – Глишиног Глише Десина Деса,

А њега – Десине Деса Глишиног Глиша!

Тако и треба. Нека се зна ко чији.

А свако је нечији и још нечји.

(Слободан Стојановић)