Вечера за госте

У суботу jе Драганова маjка имала пуне руке посла.Иако jе много што-шта припремила дан раниjе, тога дана jе просто спала с ногу. Требало jе припремити вечеру за тридесетак гостиjу, смислити шта сервирати као предjело, шта као главно jело, а шта као десерт. И баба Дара jе помогла у састављању jеловника, а онда jе почело припремљење вечере.

Jош у петак увече, Петар и Драган су однели jагње и прасе у пекару да их пекар испече. У самоослузи су купили четрдесетак флаша пива, киселе воде и сокова, три флаше вињака и неколико флаша вина.

У суботу уjутру баба Дара jе исекла печење и ставила га у фрижидер. Уз прасеће и jагњеће печење две домачице су припремиле неколико врста варива и пуно различитих салата: од парадаjза, краставаца,рена, купуса. Кал предjело направиле су питу зељаницу и пихтиjе. За то jе баба дара велики маjстор. Више сати отишло jе на прављење торти, али се труд исплатио. На великим тањирима госте су очекивале: торта од ораха и чоколаде и две воћне торте са шалагом – jедна од jагода и друга, рођенданска, од вишања.

Зорица jе поставила и свечано украсила столове.

На рођендану jе било много гостиjу, лепих здравица и поклона и много охвала за вредне домаћице.

Вежбе

1. Саставите неколико питања везаних за текст и одговорите на њих.

2. Преведите следеће реченице на украjиниски jезик. Обратите пажњу на разлику у рекциjи између српског глагола честитати и украjинског вітати.

1. jа њему сваке године честитам рођендан. Срећан (ти) рођендан! Желим ти пуно среће, здравља и успеха.

2. Jесте ли честитали приjатељима Нову годину? Свима смо честитали. Написали смо: Срећна (Вам) Нова година!

3. Дипломирао jе недавно. Честитаjте му. Честитамо (ти) на успеху!

4. Добио си сина! Честитам! Честитао сам му рођење сина.

5. Срећан празни, другарице! Честитамо вам Дан жена!

6. Чули смо да сте се преселили у нови стан. Срећно вам насеље! Честитамо усељење у нови стан!

Граматичні пояснення Заперечна форма наказового способу

Заперечна форма наказового способу утворюється двома способами.

1. Уживанням заперечної частки не перед дієсловами у наказовому способі 2-ї ос. одн. і мн. і 1-ї ос. мн. або перед особовими формами дієслів після часток да или нека.

Не читаj. Не разговараjте гласно! Да не причаjте док jа говорим.

Нека не щаље телеграм. Нека не доносе своjе ствари овамо.

2. Сполученням немоj, немоjмо, немоjте і повнозначного дієслова (в неозначеній формі або в конструкції з да).

Немоj да одеш сам. Немоj да се нервираш због тога. Немоjте више мислити на то. Немоjте долазити касно.

Конструкції з немоj виражають заборону у м’якшій, вічливій формі. Інколи форма немоj уживається у реченнях самостійно, без дієслова, оскільки із ситуації ясно, яку дію просять не здійснювати.

Немоj, брате, сам ћу. Немоj, немоj, молим те.

Сполучення іменників з прислівниками неозначеної кількості

У сполученні з прислівниками неозначеної кількості – неколико, много, мало, доста, пуно, довољно і ін. – іменники уживаються в Род. в. мн.: много људи, мало гледалаца, неколико студената.

Якщо сполучення іменника з прислівником є підметом, то присудок уживається в одн. у формі середнього роду.

Овог пута на час jе дошло мало студената. Неколико људи jе чекало напољу. У сали jе било довољно слободних места.

Вежбе

1. Ставите глагол у одговараjући облик императива.

1. (Опрати – 2 л. jедн.) руке и (умити се). 2. Не (облачити – 2 л. jедн.) џемпер, сувише jе топло. 3. (Донети – 2 л. jедн.) ми jедан сок. 4. Не (остављати – 2 л. jедн.) прозоре отворене. 5. (Рећи – 2 л. jедн.) кад се враћаш. 6. (Остати – 1 л. мн.) овде jош коjи дан. 7. (Помоћи – 1 л. мн.) маjци да спреми стан.

2. Употребите од датих глагола одричан облик императива са немоj.

1. (Куповати – 2 л. jедн.) воће коjе ниjе зрело. 2. (Месити – 2 л. jедн.) колаче без мене; хоћу да ти помогнем. 3. (Враћати се – 2 л. jедн.) касно. 4. (Телефонирати – 2 л. мн.) тако рано. 5. (Jављати се – 2 л. мн.) 6. (Компликовати – 1 л. мн.) себи живот.

3. Прочитайте й перекладіть текст, вивчіть вірш на пам’ять.

Опомена

Чуj, рећи ћу своjу таjну:

не остављаj ме никад саму

кад неко свира.

Могу ми се учинити

дубоке и меке

очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити

да тонем у звуке

па ћу руке

сваком пружити.

Може ми се учинити

лепо и слатко

волети кратко

за jедан дан.

Или могу ком рећи у томе

часу чудесно сjаjну

предрагу ми таjну:

колико те волим.

О, не остављаj ме никад саму

кад неко свира.

Учиниће ми се: негде у шуми

поново све моjе сузе теку

кроз самониклу неке чесме.

Учиниће ми се: црни лептир jедан

по тешкоj води крилом шара

што некад неко рећи ми не сме.

Учиниће ми се: негде кроз таму

неко пева, и горким цветом

крвавог срца у рану дира.

О, не остављаj ме никад саму,

никад саму

кад неко свира.

(Десанка Максимовић)