Културно-просветно друштво док – Куцура.

Културно-просветно друштво ДОК – Куцура је и прошлог четвртка изненадило поштоваоце лепе речи. Првенствено је то учинио Владимир Сабо Дајко, који је у својој деветој деценији живота, осмислио рецитал Костељник у народу. Рецитал почиње следећим речима: «Срби су имали Вука, Црногорци су имали Његоша, ми, Русини, имали смо др Хавријила Костељника. Вуку и Његошу било је лакше, јер су имали помоћнике. Костељник је морао све сам. Уместо да су му помагали они који су му били генерација, а који су били мађарони, слуге режима, исмевали су га, баш као и Духновића, што пише на сељачком, шталском говору. Срећом, Костељник није обраћао пажњу на овакве критике. Сагледавајући његов опус у целини, можемо одговорно рећи да је он био једини русински геније». Поред Костељникових песама «Када се тукла мува с мувом» (из «Читанке» за први и други разред основне школе, коју су вршњаци Владимира Сабо Дајка својевремено морали да уче напамет), «Песме Бачванина» и «Бачко, моја Бачко», изузетно снажан утисак на публику оставила је песма креатора рецитала, инкорпорирана у њега, под насловом «Костељник и крстурско гробље», у којој, између осталог, апострофира следеће: «Плачи, Бачко! Нарицај, Русинко! Јер син Твој, великан, спочива у туђини. Место празно га чека на гробљу у Бачкој, у русинској тврђави». У разговору са публиком Сабо Дајко је настојао да објасни како је дошло до тога да у Куцури постоји Улица Габра Костељника. Песме су интерпретирали: Фејди Катарина, Недић Марко, Хорњак Александар и Кухар Марина.

Након рецитала, уследило је представљање три публикације за које КПД ДОК сматра да су обележиле лето 2009. Реч је о публикацијама Народ ниоткуда, академика Пола Роберта Магочија, Русини у Србији, Националног савета русинске националне мањине и Функционисање конструкције/облика Вø у преношењу видско-временских односа у приповеткама Хавријила Костељника, проф. др Михајла Фејсе. Ове књиге је представио председник ДОК-а, професор Михајло Фејса, с обзиром на то да је он имао огроман удео у настанку сваке од њих.

За прву поменуту, у октобру 2007. године, у наставничком клубу Тринити колеџа, у Торонту, са аутором, Полом Робертом Магочијем, професор Фејса је договорио гратис-превођење People From Nowhere, при чему је Стивен Чепа, познати русински мецена прихватио покривање штампарских трошкова књиге, а Валериј Пађак је исту требао штампати у Ужгороду. Професор Фејса се чак прихватио и детективског набављања адреса претплатника Руског слова, како би сви који примају Руске слово добили и бесплатан примерак Народа ниоткуда, чија би садржина читаоцима представљала светло у информатичком тунелу В.П.-а, Је.П., Н.Ш.-е и Н.Н.Ц-а. У току наредне две године превођење је реализовано са Анитом Говља и Љубомиром Међешијем, али је дистрибуција, укључивањем Националног савета русинске националне мањине, као носиоца оснивачких права НИУ Руске слово, доспела до НИУ Руске слово па је она постала саиздавач (читати: дистрибутер). У Илустрованој историји Карпатских Русина (што је поднаслов књиге) налази се квинтесенција русинске/русначке/лемковске историје. Историјски догађаји описани се прегледно, сажето и концизно. Моментима чак и префактативно. Однос текста и фотографског, илустративног и маперског материјала је негде изједначен. А познато је да фотографија замењује много десетина речи. Може се рећи да Карпаторусини и њихова историја за НВУ Руске слово представљају својеврсну табу-тему. На пример, само појављивање синтагми Прво, Друго и Треће национално буђење (што је наслов 9. поглавља књиге) за Издавачко одељење Николе Шанте и Светлост Николе Цапа је нешто што асоцира на научну фантастику и нешто екстратерестријално. Академик Магочи је овом књигом унео значајну количину светлости у Мрак, који је претендовао да завлада у издаваштву војвођанских Русина. Садржај књиге, несумњиво је, обеспокојава оне који годинама пласирају флоскуле типа Русини = Украјинци, наш језик = дијалекат украјинског и сличне.

Током промоције примећено је да неки од присутних, иако редовно примају Руске слово, нису добили своје примерке. С обзиром да је проф. др Михајлу Фејси забрањен улаз у просторије Дневника, а да се чак и име КПД ДОК вулгарно избацује (последња два избацивања из извештаја о шаховском тријумфу ШК Омладинац из Куцуре и из текста предизборног, плаћеног плаката МО Демократске странке Куцура навела су Управни одбор да поднесе кривичну пријаву општинском тужиоцу и да се обрати покрајинском омбудсману), КПД ДОК ће неопходан број примерака тражити директно од Издаваштва Валерија Пађака из Ужгорода. Путем овог извештаја користимо прилику и позивамо и све друге који такође примају Руске слово а ускраћени су за свој гратис-примерак, нека се јаве на fejsam@eunet.rs, ради утврђивања коначног броја неопходних примерака, који ће бити наручени кроз десетак дана.

На другој публикацији највише се ангажовала пи-ар Националног савета русинске националне мањине, Татјана Јаким, сада Мученски. Проф. др Михајло Фејса је текст добивен од ње превео на енглески језик. Публикација у сваком погледу може да задовољи издаваче (Национални савет русинске националне мањине, Завод за културу војвођанских Русина и НИУ Руске слово) јер је замишљена као информатор о Русинима у Србији, а она то свакако јесте. Тако се међу корицама књиге налазе најконцизнији подаци о историјату Русина у Србији, о националним симболима и националном празнику, Националном савету русинске националне мањине, културним институцијама, културним удружењима грађана, манифестацијама и фестивалима, образовању и васпитању, медијима и вероисповести. Обезбеђене су и најзначајније поштанске адресе, адресе електронске поште и сајтови за будуће непосредне контакте. За сваку похвалу је објављивање Информатора на три језика - русинском, српском и енглеском. Референт је подсетио присутне да се Информатор, захваљујући првенствено енглеско-русинској варијанти, која је подељена 27. августа у Ђурђеву, на Кампу волонтера, за време сусрета председника Националног савета Русина, Славка Ороса, са волонтерима-уметницима, већ налази и у најудаљенијим крајевима света. Српско-русинска варијанта ће несумњиво омогућити брзо и јасно представљање и разумевање Русина у непосредном окружењу.

Трећа публикација, Функционисање конструкције/облика Вø у преношењу видско-временских односа у приповеткама Хавријила Костељника, у суштини представља наставак ауторове две претходне. Док се у Енглеским елементима у русинском језику (1990) аутор посветио лексичком нивоу и анализи англицизама у русинском језику, а у Времену и виду у русинском и енглеском језику (2005) – контрастивној анализи две насловљене глаголске категорије у најзначајнијем језику светске комуникације и у једним од најмлађих словенских језика, који користе 16.000 људи у Србији, у овој лингвистичкој студији разрађена појмовна и терминолошка основа, базирана на савременим лингвистичким сазнањима славистике и англистике, примењена је на русински корпус, који у овом конкретном случају чине први целовити прозни текстови на русинском језику из друге, треће и четврте деценије двадесетог веку у којима је забележен изворни, народни говор Русина. З обзиром да је језик Костељникових 10 приповедака истовремено и некадашњи говор Русина, неасимилован у таквом степену у ком је данас, његов запис представља неутралан и објективан истраживачки корпус који је аутору омогућио с друге стране приказати анализирану проблематику у све три досадашње русинске граматике. Преко конструкције/облика Вø, који је традиционално називан презентом, аутору је пошло за руком да сагледа цео глаголски систем русинског језика. Мр Хелена Међеши, један од рецензената Функционисања конструкције/облика Вø, ову озбиљну, фундаменталну и пре свега корисну студију др Михајла Фејсе најискреније је препоручила издавачима (Издавачкој кући Прометеј и Филозофском факултету – Одсеку за русинистику из Новог Сада) за објављивање због три основна разлога: 1. Студија представља обиман допринос потпуном сагледавању глаголских облика и конструкција у нашем језику на најсавременијим методолошким основама у лингвистици, које су незаобилазне у даљим русинистичким и уопште славистичким и англистичким истраживањима; 2. Студија ће бити од велике помоћи професорима и наставницима русинског језика у обради глаголских облика, а студентима ће омогућити да много шире и детаљније сагледају поменуту тематику која ће их увести како у проблематику контрастивног изучавања два језика, тако и у проблематику критичког односа према граматичким датостима; 3. Студија ће, на крају, и ширем кругу читалаца указати на могућности функционисања конструкције/облика Вø у преношењу временско-видских односа, какви су у време кодификатора русинског језика др Хавријила Костељника били фреквентни.

Све три представљене публикације не само да ће наћи своју читалачку публику, него је свака на свој начин значајан прилог необимној библиотеци из русинске филологије и има место у студентској литератури. Прва и друга представљена – за курс Историја Русина, а трећа – за курс Русински глагол.

Литерарно вече је завршено коктелом и дељењем промовисаних књига и хемијских оловака са натписом КПД ДОК. Најављене су и две следеће промоције, овог пута ДОК-ових издања: збирке поезије Тајновита места Александра Деветака (27. новембра, у Библиотеци и читаоници Данило Киш у Врбасу) и 2. тома репрезентативног зборника радова Русини/Руснаци/Ruthenians (1745-2005) (8. децембра, у Клубу ИК Прометеј у Новом Саду).

Фейса М.