MILISAV SAVIÆ

Milisav SaviÊ

PROLAZE LI VOZOVI

IBARSKOM

DOLINOM

Ti veöto bacaö karte. Onako kako te je uËio Jevto Ciganin, kockar meðu kockarima raöËanskim, ovejani varalica. Klize ti ispod prstiju, lepe se za wih... ÑSamo ova dobijaì, govoriö tu reËenicu, ko zna koliko puta ponovqenu, jednim istim, monotonim glasom. U kupeu svi osmatraju tvoje ruke. Greöe! Trebalo bi da te gledaju u oËi, videli bi ñ o, to je tako uoËqivo! ñ da si lopov, xeparoö. ÑIh, to je lako pogoditiì, kaûe jedna starija ûena i podiûe karo keca, kartu koja dobija. ÑíAjde, ko Êe? U po pedeset banki?!ì neprestano verglaö i guûvaö u ruci novac, petohiqadarku, pozajmqenu. ÑDa ja imam para, oöurila bií ja tebe ko prase, pa da se puöiöì, kaûe ûena. Jedan äiptar, koöËata i suva lica, u prqavom Êulavu, plavoj perlonskoj koöuqi i jeftinim Ñborovoì cipelama, uzvrpoqio se. Kao da

F SADRéAJ

ga neöto svrbi otpozadi. ÑKardaö, moûe li po stobanak?ì pita. ÑMoûe, öto da ne moûeì, kaûeö i baciö karte, neveöto, dripaËki, s namerom da izgubiö. äiptar podiûe karo keca. Lice mu zasjalo, usne se rascepile, iskoËili ûuti zubi. Kao da je uhvatio Boga za bradu. Ti mu dajeö lovu, jednog soma. I igrate i ti opet gubiö hiqadarku. Ja, kobajagi tvoj brat, vuËem te za rukav i grdim: ÑNemoj! Sve Êeö da izgubiö!ì Ti se brecaö na mene. ÑÆutí, balowa! äta se to tebe tiËe?! Moje su pare!ì vikneö. äiptaru se igra, liËi na Ëoveka zagrejana piÊem i kome se joö pije. Sad nailazi tvoj trenutak, tvojih pet minuta. Kaûeö: ÑíAjde u po pet, da se ne ûivciramo na po jednu íiqadarku. Ilí da izgubim ilí da dobijem.ì äiptar pristaje. Stavqaö pet hiqada u moju ruku. äiptar takoðe: dajem onom ko dobije. Bacaö karte. Ovoga puta veöto i brzo. äiptar, ne razmiöqajuÊi mnogo, podiûe damu herc. Ñ»udo! I ja bií istu kartu uzío, smeo bií glavu da poturim pod sekirËe a ne pet íiqadaì, kaûe radnik. ÑJa ne bií, ja bií potrefila, vi ko da ste Êoraviì, öepuri se ûena. äiptar vadi nove öuöe, nove hiqadarke. Veli: ÑBaci, kardaö, joö jedni put.ì Opet ne pogaða, opet naseda tvom jeftinom triku. Ja ti dajem lovu koju drûim. äiptar vadi dve petohiqadarke, stavqa ih u moju ruku. Uzbuðen je, drhti. äiqati nos mu se crveni. I ti si uzbuðen, ali mawe. Ti bi nekako da s dobijenim parama ispariö, klisneö. OseÊam. I ja. Kaûem u sebi: ÑNikad viöe neÊu poÊi s tobom kada sam tako plaöqiv. UtrtkaÊu se jednom, stvarno.ì

äiptar opet gubi. ZaprepaöÊen je. Usta mu zgrËena, nema. ÑNeÊe te, kardaöì, kaûeö i spremaö se da napustiö kupe. äiptar vadi iz xepa

F SADRéAJ

ruËni sat. ÑNemoj! IzgubiÊeö! Karta je, bolan, kurvaì, kaûe radnik. éena Êuti. I ona je zaprepaöÊena. ÑDarvil, nov koöÊa dvaíest i pet íiqadarkiì, kaûe äiptar, poturajuÊi ti pod nos sat. ÑIspod ruke je taki deset somovaì, veliö, miran, pribran. äiptar gura u moju ruku sat i kaûe: ÑKardaö, ne beûi ga kad si dobija. Nemoí da nisi Ëovek. Stavi dvaíest íiqada a ja sat. Iqí mi uzmqi sve iqí da povrnem pare.ì Ti se misliö. Dvaput brojiö hiqadarke i petohiqadarke. Stavqaö novac u moju ruku. Bacaö karte. äiptar podiûe krajwu, do sebe. Joö nije ni pogledao a ti zgrabiö iz moje ruke sat i novac i trpaö u duboki xep farmerica. ÑE, stvarno je karta flinta! Sad je mene posluûila!ì kaûeö i uzmiËeö ka vratima. ÑVrÊi pareì, drekne odjednom äiptar. Ñ»ivöa nona qopovska!ì Pretura po polivinilskoj torbi: traûi noû, pomislih. IskaËem u hodnik, ti za mnom. Zatvaraö vrata kupea, Ëuje se prasak stakla. Obaram korpe u hodniku: jaja i glavice kupusa razleteöe se po mokrom podu. Jedna ûena vrisnu. ÑDrû! Qopovi!ì dere se äiptar, na öest koraka iza nas. Ti gurneö konduktera i ovaj padne pred noge äiptara. Nastane guûva, rusvaj. Ti iskaËeö prvi. Ja za tobom: onako kako si me uËio. Bacam se u pravcu kretawa voza, öto daqe, s levom nogom napred. Padam na ruke, na gomilu öodera. Posledwi vagoni protutwaöe. Iz voza neko viËe i psuje: sigurno äiptar. Leûim i ne miËem se. Posmatram gola raöËanska brda, pokrivena snegom.

Sneg zaöuöta pod tvojim nogama.

Prsti na mojoj desnoj ruci obliöe se krvqu, gustom i vrelom.

F SADRéAJ

ÑUmalo da izginemoì, kaûeö.

I posle koraËamo, Êutke, preko wiva, livada i pored voÊwaka. Ti ideö napred, ja gledam u tragove koje ostavqaju tvoje cipele. Sneg öuöti, vlaûan. Vrane preleÊu, kreöteÊi i öumeÊi krilima, ponekad.

Primetimo dim iznad voÊwaka. DoËekuju nas psi, lajawem i reûawem. Blizu smo nekog sela.

Put uzak, krivudav i xombovit. Vodi do sredine sela, do krËmetine. Unutra pod mokar, olajisan, cvrËe daske pod nogama. Nekoliko stolova prekriveno sivim umaöÊenim Ëaröavima. Pet-öest seqaka, drowavo obuËeni, blatwavi, pquöte karte, tabliÊ. Na jednom zidu slika Predsednika, praöwava, naprsla stakla. Do we poûutela diploma i dozvola za rad.

Sedamo do furune. Neobrijanom konobaru kaûemo da donese dve duple qute rakije. ÑIsperi prsteì, kaûeö kad kafexija donese rakiju.

Seqaci nas posmatraju radoznalo, drsko i pomalo blentavo, kao ovce iz tora.

Ti vadiö izgweËeno i zguûvano paklo Ñfiltera 57ì. Uzimaö jedan cigar, iskrivqen, ispravqaö ga, lizuÊeö i stavqaö u ugao usana. Filmska poza, banalna filmska poza, ali tebi pristaje.

Iz jednih vrata, vaqda iz kujne, izlazi krupna ûena, zajapurena, belih öirokih noûnih listova. Vrcka kukovima, sitno kaluðerski, jedva primetno, ali znalaËki, kao da joj kipi varenika ispod sukwe. ÑOpa, bato!ì Donosi seqacima pasuq u tawirima, vruÊ, puöqiv.

Zoveö je i naruËujeö peËeno pile, kajmak i pogaËu. Kaûeö: ÑVruÊe pile, íladan kajmak i vrelu

F SADRéAJ

pogaËu, ispod crepuqe.ì Dok govoriö, ne vadiö cigaretu iz usta.

éena se smeöka: öiqËiÊ joj u oËima, veliki, kao vrh Kopaonika. Hoda vrckavo, kao da joj krupni miöevi, puvaÊi, jurcaju po nogama. Gleda te. Seqaci to primeÊuju, zlobno te mere. éena kao da hoÊe da te zavede. Iako je situacija besmislena: neobrijani konobar, moûda wen muû, igra karte sa seqacima.

ÑIma dobru noguì, kaûem.

Ti zapaqujeö cigaretu skupocenim Ñronsonomì dobijenim na kartama. Plamen lizne vrh. Ti povuËeö. Prvi put malo. Drugi put duboko, zaigra ti jabuËica na vratu. Izdahneö oblaËiÊ dima: od wega ti, za trenutak, ne vidim lice. Prijatno ti je, Ëim usne oblizujeö.

Furuna bubwi, pucketaju drva, nakisla cvrËe. Napoqu siv dan, proleÊu vrane, ponekad.

Ñéiveli!ì namigneö i podigneö Ëaöu. Ñéiveli!ì namignem i takoðe podiûem Ëaöu,

polupraznu.

Ispijeö ûedno, u jednom gutqaju.

Ti skidaö vindjaknu. Ostajeö u crvenoj majici. Bledo lice, uokvireno gustom i crnom kosom, plane ti crvenim odsjajem. PrivlaËiö jednu stolicu i na wu zabacujeö noge u blatwavim cipelama.

ÑTreba se pripremiti za klopu!ì kaûeö. éena ponovo izlazi iz kujne. PrimeÊujem da se

na brzinu oËeöqala i da je pokupila pramenove kose koji su joj, ranije, ötrËali ispod marame. äetka se po kafani, zadirkuje kartaöe. S vremena na vreme palacne oËima prema nama, prema tebi.

F SADRéAJ

Meni je zanimqiva, na neki naËin, ta ûena. Pogotovu kad znam da je nikada, ili barem danas, neÊeö dodirnuti ni opaliti, poöteno, qudski, kako bi to ona ûelela. Napoqu je siv dan, proleÊu vrane, ponekad, mi smo u nekom priibarskom selu, »emerno se zove, i jedna seqanka, ûena pregorkiwa, dvaput starija od tebe, ukröta poglede s tobom, palaca oËima kao zmija i pokuöava da te zavede sitnim vrckawem i belinom öirokih noûnih listova.

ÑStvarno ima dobru nogu.ì

U Biqanovcu te uhvati cajkan. Iznenada, otpozadi, za kragnu vindjakne. ÑHodi, ptiËice, hodiì, reËe. Ti se braniö, uvijaö... Dereö se, viËeö, pitaö kakav je to naËin... Milicioner otpasuje pendrek. DotrËa i jedan wegov drug, u pomoÊ. Ja bespomoÊno trËkaram okolo. Na stanici pusto, mraËno. Jedan milicioner stuknu na mene i ja pobegoh na breûuqak iznad pruge. Posmatram, nemoÊan, öta se dogaða. Vode te kod drvenih klozeta, u guöÊi mrak.

ÑPtiËice, seÊaö li se mene?ì pita miliocioner koji te je uhvatio.

ÑNe. Uopöte. Nikad vas nisam videoì, kaûeö. ÑZaista se ne seÊaö? Zaöto ti sluûi ta tikva,

za podöiöivawe?ì pita te on. Wegov drug ti uvrÊe ruku.

ÑNe!ì dereö se, kukaö. Ruka te boli, zacelo. Milicioner te udara cokulom. U leða, u

straûwicu. Wegov drug pesnicom za vrat. Ti padaö: lice ti drqa po raskvaöenoj i sneûnoj zemqi.

F SADRéAJ

ÑNemate pravo da ga tuËete, po zakonu i Ustavuì, viËem, besan.

Milicioner stuknu ponovo na mene. Ja se popeh dvadeset metara viöe.

ÑDaÊu ja tebi zakon, ti usukani i pobaËeniì zapreti mi.

Joö te tuku. Udaraju te u rebra, u stomak. Ti jeËiö, kukaö iz sve snage. Ne znam da li te stvarno boli ili se pretvaraö.

ÑPtico, seÊaö li se kad si mi iz voza onomad doviknuo: glavowa?ì

ÑNisam ja!ì govoriö a sumwam da kazujeö istinu.

ÑJesi, ptico, jesi! U ponedeqak, i to triput si doviknuo: glavowo! Poznajem ti ja wuöku! MuÊni malo Êupom, da se prisetiöì, i udaraju te opet.

Milicioneri se udaqiöe ûurno. Uz prugu naiðoöe, galameÊi, neki ûelezniËari: vaqda zbog wih milicioneri odoöe.

Ti ustade i viknu, jako:

ÑGlavowe! Glupave i tupave glavowe!ì i sjuri se prema reci, prema öibqaku.

Milicioneri potrËaöe za tobom i zastadoöe u pomrËini, preteÊi i psujuÊi.

ÑGlavowËine!ì doviknu im iz mraka, iz öibqaka.

Napoqu hladna mrazovita noÊ.

Leökarim u sobi tvog prijateqa, vodnika, koji je na maröu.

Ti si na stanici ili u ÑMoteluì.

U neko doba se pojavqujeö. S tobom je i jedna devojka: u crnoj sukwi i crvenoj majici; nosi polivinilsku taönu. Takve svakojako zovu u

F SADRéAJ

raöËanskom kraju. NajËeöÊe Ñmangaleì, Ñöoferske sestreì, Ñkamewarkeì i Ñpevaqkeì. Poöle su negde iz zabaËenih i dalekih peöterskih sela da po svetu sreÊu traûe.

ÑO, ovde ima nekoì, kaûe devojka.

ÑTo je jedan moj prijateq, propali student. On spava, ko sovaì, kaûeö.

Gasiö svetlo. äuöti devojËina sukwa i majica. Zvekne brwica na tvom kaiöu. Pucketne drugi krevet.

I kasnije, budan, sluöam öta ÊuÊorite: Kad je poËela, pitaö, zanima te.

Davno, pre pet godina. Bio neki pukovnikov sin, a ona bila dete siromaönih radnika. Ona mu verovala. Kao bratu roðenom. Ako treba, s wim u ogaw, u vodu, u Ameriku. Bila je pijana kada se to desilo. Posle, pukovnikov sin je ostavio. Htela je da mu baci sodu u oËi, da ga ubije, da ga raöËereËi, ali se on odselio iz grada.

Sve ûene isto priËaju, kaûeö, sve su imale neke pukovnikove sinove i direktorove i sve su bile pijane...

A ti, kad si poËeo ti, pita te, smejuÊi se.

U treÊem razredu gimnazije. »ak pamtiö i datum. Bio je to petnaesti april. Ona je bila neka radnica, starija od tebe, alava na muökarce, neki nenasit, nikad da kaûe dosta... Ti si odmah nalegao. Ona ti je rekla: Ëekaj, treba se prvo cmakati. I gurnula ti je jezik, smrdqiv, iz ubazdelih usana. Kada si nalegao, proöaputao si: Namesti ga! Loö si bio. Kao petliÊ. Vaqda zato öto je bio dan i öto ti se gadilo bubuqiËavo lice radnice.

I ona ne voli dawu, nema Ëari kao noÊu, kaûe. Posle si se izveötio, kao ploËu kad navijeö.

F SADRéAJ

Sve doðe samo od sebe, kaûe ona.

Dobro, pitaö je, da li je Ëesto napumpaju. Jednom je abortirala. Viöe ne bi ni za ûivu

glavu. Boqe je da rodi, da prosi sa detetom nego da takve muke pretrpi. A i onda, Ëitala je u Ñ»ikuì, moûe da se desi da, ako joö jednom pobaci, nikad klinca ne ima. To joj se ne bi nimalo sviðalo. éena je ûena tek kada raða.

Pa kako se izvlaËi, pitaö. Stavqaju li tipovi higijenske gumice.

Ne voli gumice. To joj je kao cmakawe kroz celofan. To joj liËi na falsifikat. Sama pomisao na kurton pokvari joj zadovoqstvo.

I tebi isto.

Pazi na dane. Eto, danas je treÊi dan i nema problema. Dva dana u mesecu, koja ona odredi, ne Ëuje i ne haje i za samog Isusa.

A pilule?

Pilule?! I wih je uzimala. Stediril? Kako su se zvale? Nije vaûno. One plave, u staniolu, kao Ëokolada. Bolela ju je glava i stomak od wih.

Oboje uÊutite.

Napoqu hladna mrazovita noÊ. »uje se kako vetar silno udara o ogolele kroöwe topola. I vozovi protutwe, pisnu, ponekad.

Prolaze vozovi, kaûe devojka. Prolaze.

Ima ih mnogo, kaûe devojka.

Tri putniËka, dva ubrzana i pet brzih za dvadeset i Ëetiri sata. I bezbroj teretnih, kaûeö.

I opet vetar, snaûan, jednoliËnih zvukova. PriËate o Raökoj.

Sviða joj se mesto, kaûe.

F SADRéAJ

Ti si roðen u wemu, kaûeö. Poznajeö Raöku kao svoj dlan. Svaki kutak, svaku ulicu. Nema lepöeg mesta od Raöke u Ëitavoj zemqi Srbiji. Nema ga ni u svetu. Kud god si poöao, gde god si bio, hodio i boravio, uvek si se vraÊao u Raöku. Postoji jedna poslovica: Ko je jednom okusio vode sa Matove Ëesme, taj dok je ûiv Raöku neÊe zaboraviti, nosiÊe je u srcu.

Preterujeö, kaûe ona. Svako svoje mesto voli. Ne preterujeö, kaûeö. »ini mi se da Êeö da se zagrcneö dok priËaö, od miline, od uzbuðewa. Kaûeö joj da ona ne zna öta je Raöka. Da se nikad nije kupala u Sastavcima, leti, u zelenom Ibru. Pa nikad nije sedela na mostu, u ponoÊ, dok je sve unaokolo tiho. Pa nikad nije videla Raöku u jesen, kad brda poûute i liöÊe na drveÊu. Tada je lepöa Raöka od svake slike na razglednici. Nema je

lepöe u svetu, na lopti zemaqskoj.

Ne znam, kaûe ona. Moûda je to sve tako.

Tako je, odgovaraö joj. Tako. Ti voliö Raöku. Odavno bi otiöao u NemaËku, da radiö, ali neÊeö. NeÊeö u tuðe qude, u tuðe zemqe. Lepöe je biti u Raökoj skitnica, besposliËar, nego bogataö u nekoj dalekoj, Bogu za leðima zemqi.

Opet uÊutite. Vetar zviûdi, övikÊe. Meni se spava.

U polusnu Ëujem:

Volim viöe slatko od treöawa, kaûe devojka. Ti od lubenica, kaûeö. Jednom si kod tetke smazao Ëitavu teglu slatkog od lubenica. Uzeo kaöiËicu i jeo. Tetka se krstila. Ti se nisi obazirao. Ako ti je tetka, i ako ti misli dobro, nije

stala za jednu teglu slatkog. A slatko daje snagu.

F SADRéAJ

I slatko od viöawa nije loöe, kaûe devojka. Ujutro, oblaËimo se brzo. Pqusnemo se vodom po

licu i zaËeöqamo. éurimo: ti u Gradcu imaö ugovorenu partiju ajnca.

Devojka spava.

ÑíAjde, macane!ì kaûeö. ÑUstaj!ì Dohvatiö je za rame i prodrmaö.

Devojka otvara oËi. Imam vremena da osmotrim weno lice. IzmuËeno i bledo, kao lice greönica na sopoÊanskim freskama.

ÑIdemo, maco!ì dodajeö, grubo. ÑTako mi se spava!ì mazi se ona.

ÑMoramo da se Ëistimo iz ove sobe. Nije naöa.ì Devojka trqa oËi. OblaËi se pod Ëaröavom. Ustaje. Odlazi u kupatilo.

Ti uzmeö wenu taönu i preturaö po woj. IzruËiö na sto okrweno ogledalce, stari pribor za nokte, istroöeni krejon, neke hartije, boËicu ÑShat de noirì Ëeöaq, nekoliko fotografija nekog vojnika i liËnu kartu. Otvaraö liËnu kartu i u beleûnici ispisujeö ime i prezime devojke, godinu i mesto roðewa i broj liËne karte.

Devojka izlazi iz kupatila. Zastaje, iznenaðena. Tuga na licu; kao na sopoÊanskim freskama.

ÑMacane, uzeo sam ti podatke, za svaki sluËaj...ì

ÑPa jesam li ti rekla da nisam...ì

ÑMaco, ne piöe ti na Ëelu da li bolujeö od triöe... Nikad se ne zna.ì

Devojka, quta, vraÊa izbaËene stvari u taönu. Ti je öaöoqiö po vratu i kaûeö:

F SADRéAJ

ÑMacane, nemoj da se qutiö. »ist raËun, duga qubav.ì

Negde od KaznoviÊa zahukta voz i pisnu, dugo i prodorno.

[1968]

F SADRéAJ

Antonije IsakoviÊ

MOLBA IZ 1950

Niûe potpisani moli Druga Ministra unutraöwih poslova (naöe republike) da razume sitnicu zbog koje sam u zatvoru i svojom dobrom voqom mi povrati slobodu.

Nisam poklopac, nego ono öto jesam, zato za strpqewe molim, da se proËita red po red. Strpqewe je vaûna Ëiwenica, prvoborci su je imali, u poËetku revolucije nije sve klizilo, svesni uvek u mawini, a kod nas je najbrojnija klasa, seqaËka, od Lewina poznato, kolebqiva. Sada vidim, i ubeðujem se, diûu se fabrike na sve Ëetiri strane, pa Êe radnici da pokuqaju, nadbiju seqake, a poötena inteligencija je veÊ poötena, pa Êemo dobiti jedan dobar socijalizam, u öta sam srcem i ovom mekom glavom uveren.

1) Kada sam pre 1-2 godine iöao za Makedoniju sa ûenom, jer je iz Negotina Vardar ûena moja, u vozu me pitala 2 Makedonca kakav je otkup ûita kod nas, ja im rekao da je umesan, da se seqaci ne ûale mnogo (priznajem, slagao sam, ali sam hteo da vidim öta Êe kod wih da proviri), daju ûito, od starine su navikli na drûavnu daûbinu, pa im je pomalo i

F SADRéAJ

svejedno, bobiËava seqaËka koûa, kaûem ja, a oni meni da je kod wih jak otkup, mnogo jak, struûu se i tavani, da su se seqaci iz sreza predsednika Makedonije pobunili, da je tamoöwoj Udbi i miliciji dozvoqeno da puca, dok se kulaci ne opamete, i to sam nekom rekao, da je kod nas u redu, niko se ne buni, veÊ isporuËi, a kod wih, ne znam kako to, to je neko dostavio, nisam znao da nas tako svuda ima, i pozove me –. SimonoviÊ, opunomoÊnik Udbe u Leskovcu, i kaûe mi da to viöe nikom ne priËam, jer se i ti boriö i piöeö protiv takvih, i dostavqaö nama.

2)Proletos sam hteo da kupim Êerki staroj 1 godinu cipelice, i opazim odmah, izlog javna stvar, cena 1.550 dinara, nisam imao novca, jer plata 4.000 dinara, ja, ûena i dvoje dece, i opsovao sam cipele ili drugo, ne seÊam se öta, ni pred kim, ni kako, na Ëasnu reË, a u dostavi piöe da sam opsovao drûavu, ovakav izraz nisam posedovao, niti sam mogao da ga izreknem ako sam bio svestan, sam se Ëudim otkud to.

3)U januaru i februaru 1950 godine bio sam na veûbi u Siqakovcu, to mi je u ûivotu prvi put da sam u kasarni vojnik, jer u bivöoj Jugoslaviji nisam sluûio vojsku, Ëlan 313, i srce, plaöio sam se kowa, top i komora bez kowa ne ide, nisam znao red, otpozdravqawe i drugo, pa i hranu, sve sam to morao da uËim u 35 godini starosti (hranu sam jeo, osim geröle, uvek zagori, i ponekad kukuruzni griz meöan s makaronom i kupusom).

U posledwoj nedeqi marta 1950 bio sam na svadbi u Negotinu Vardar, ûenio se moj najmlaði öurak, i u dostavi stoji da sam na nekoj svadbi ogovarao JNA da je gora od bivöe jugoslovenske.

F SADRéAJ

To je neprincipijelna laû, prvo i prvo, Ëlan 313, i srce, nisam sluûio bivöu vojsku i nepoznat mi je poredak u woj. Gospodine Druûe Ministre, poreðewe nisam mogao da izvröim. Prema tome, ogovarati JNA nisam mogao ni da sam hteo, ali uz Ëaöicu, pila se mastika, priËalo se o woj. I vi ste iz ove sredine, pa znate da svi volimo da priËamo uspomene iz vojske. Pomenuo sam Jocu SimiÊa, starijeg vodnika, zvanog Pandur. Navedeni nadimak smo zatekli, i niko ne zna od koga je dobio, ide od poziva na poziv, stariji vojnici i rezervisti regrutima, i tako zauvek Joca Pandur. Opasnik jeste, nema mu ravnog, mislim, od Triglava do –evðelije, pakost, zavitlanciju da izmisli, pa je zapapriËi, zamuti, naturi vojniku, i onda se puöiö, bilo leto ili zima. Od muke svrab, öugu u stomaku dobijeö, to vam je Joca Pandur. U smislu i zbog wega, da je gori od bivöih narednika, neöto sam sliËno kazao. Samo toliko, a nikako nisam ogovarao celinu JNA. A i hrana se pomenula, bio sam izazvan, svadba je, po stolovima peËewe, kiselo mleko, puni Ëorbaluci, ûuti patiöpaw, a vojska je vojska.

Ne sme da se zaboravi, na politiËkoj nastavi bio sam meðu najboqima, moûe da potvrdi komesar Prve divizije sa Spomenicom, za dva meseca sam se osposobio za pomoÊnika niöanxije, i komandir PetkoviÊ je kazao, kada sam primao civilno odelo, da mogu da budem niöanxija na velikom merzeru.

Druûe Ministre,

od izbijawa graðanskog rata u äpaniji pristalica sam levice, pomagao ötrajk radnika u Leskovcu i mitinge radniËke, a ruöio zbor QotiÊa, JRZ, i koöuqe su neke postojale, samo sam

F SADRéAJ

im boju zaboravio. Proverite u radwi kod oca Jove, tamo je dolazio i Kosta StamenkoviÊ, i stalno smo se upoznavali s komunistiËkim radom, Ëitali su ÑRadniËki tjednikì, proraðivao se razvitak druötva, a moj brat Pavle otide u öumu 1941 na poziv Partije.

Sve sam vreme bio na vezi i kupovao za öumu: tekstil, duvan, so, gas, lekove, indigo i pantqike za kucaÊe maöine, davao izveötaj, skupqao novac od pristalica.

äta nisam radio, i Spomenicu zasluûio, ali koja vajda, nisam hteo poniûavawe, molbu da pravim kao neki drugi koji su je pomoÊu svedoka raznih i mrtvih dobili, öto je Vama izvesno.

A buba-mara, mislim Spomenica, kako se sve viöe odmiËemo od rata, poËiwe jaËe da znaËi, a dobijaju je i oni s krivim biografijama. Ali, ako, ja u to neÊu da se meöam, samo znam za sebe da sam od äpanije levica, i guramo daqe.

11 oktobra 1944 godine, kad uðoöe partizani u Leskovac, odmah sam se stavio na raspolagawe glavnom ötabu Srbije, majoru JokiÊu, kapetanu BotniÊu i kapetanu Zatezalu, koji je sad u miliciji za Srbiju (mislim, intendant), i onda poËnemo da hapsimo narodne neprijateqe, a znao sam ih, svakog u mozak, u pelenu, imali su i zejtina, kafe i oraöËiÊa za sve vreme okupacije, burûuj ti je pirevina, ne moûeö da ga poËupaö, samo ûilavi, i veÊ sam onda u glavi pravio spisak, jasno u glavi, znao sam za jadac ñ konspiraciju, tome nas je uËio joö pre rata drug, sada pokojni, Kosta StamenkoviÊ, u napred pomenutoj radwi oca Jove.

Dvojicu odmah uveËe uhapsimo, ujutro dolazi drug Milisav GaloviÊ i kaûe kapetanu BotniÊu da

F SADRéAJ

mu treba kancelarija za Oznu, a ja mu predloûim kancelariju Pere éiûiÊa. Usele se, ako se seÊa drug Milisav kada je sasluöavao éivana, poverenika T. MitroviÊa, glavnog fabrikanta za tekstil, a on, éivan neÊe da prizna gde su stvari, a ja kaûem, druûe Milisave, vi kucajte na maöinu a ja da ga sasluöavam (nisam znao da je drug Milisav bio glavni organizator Ozne za Srbiju), i onda éivan poËne da priznaje, umeo sam i koleno da odörafim, pa polako, mazno priËa, sve teËe, kod SimiÊ Bude 30 duöeka sa vunom, 7.000 kg öeÊera, a kod wega, éivana, puno maziva i drugo. To je zasluga nezapisana, nego öta, u öta se nisam petqao, veliki sam petqanac bio.

Jednom sam bio na sednici civilnog Glavnog ötaba Srbije, na spratu, u kuÊi Mite arhivara, to zna i Panta RizniÊ, ponudili su mi da idem sa Glavnim ötabom, major JokiÊ i kapetan BotniÊ, ali mene stigao iöijas, drpio me iznad rita, zakatanËio pa ni makac. Ko zna dokle bih dogurao da sam onda poöao, nikad se ne zna, Spomenicu bih sigurno imao. Moûda bih primao molbe, raËunam da je boqe nego öto je piöem. Ali, qudi su i tamo i ovamo, mislim, borci su svuda, kao i greöke.

Od gasa i rena popustio me rit, progledam na oËi, odmah me pozovu za gradskog odbornika i öefa trgovinskog. Tu sam mnogo svesno izvröio zadatak, davao izveötaje Ozni, otkrio puno narodnih neprijateqa, stalno se kote, smakneö jednog, doðe drugi, sve to znaju Pera CeniÊ i Dobri RafajloviÊ, obojica kapetani Udbe.

Na jednoj sednici Gradskog odbora, ne seÊam se meseca, jesen je kasna bila, padala je kiöa ledewaËa, donosi se reöewe da se za gradskog sudiju

F SADRéAJ

postavi VosuliÊ ÑNapoleonì, a ja kaûem da je neprijateq, i to predratni, stareöina sokolstva, drûao je govore protiv nas, tvrdio da smo razorni, da smo za kazan, protiv slava i braka, deca se öaqu u domove, sve pitomci, uniforma, postaju drûavna, kao fabrike i zemqa. A na zimskoj priredbi ÑKola srpskih sestaraì, kada se reûe suvo meso, hvatao se u kolo do sreskog naËelnika. Svira se kolo kraqevo, VosuliÊ isturi trbuh kao da je vlasnik cele ulice, sve sam video kroz öuber, i zbog okruglog stomaka, kao da su mu tu pluÊa, prozvali ga ÑNapoleonì, i ja sve to ispriËam, da je proverena crna reakcija, i da drugog izaberemo, a oni kaûu da je Okrug naredio, a ja se, opet, ne slaûem da on, VosuliÊ, bude, i izdvajam zapisniËki miöqewe, oni me namrzoöe i poöaqu u vojsku. A öta biva kasnije, VosuliÊu se oduzima sudijsko pravo, onda advokatsko, i na kraju i pravo glasa. Znam, to sam i proverio: oduzimawe prava glasa je najblaûa kazna za neprijateqa, boli ga öto ne glasa, wemu je svejedno, ali kad mu kesu rezneö, tu je najtawi, cvili, postaje pregaûeno ûivinËe. Zato sam za nacionalizacije i konfiskacije, alal vera onome ko ih je izmislio, taj je bio pravi komunista, onda burûuja skroz oËistiö, na beli post ga dovedeö. Sve ih znam, ali öta vredi kad sam sada u zatvoru.

Istina, naöi su izbori malo Ëudni, biraö samo jednog, ali su stvar popravile crne kutije. Izbora je bilo nema broja, stalno se neöto glasalo. Kod mene je sve izlazilo pred biraËku kutiju: starci, babe, bolesni, organizovao sam omladince sa nosilima, vaûno je da sve bude dobrovoqno. I gde sam zaduûen, selo ili grad, nije vaûno, glasalo se 99,90%. Taj sam procenat terao.

F SADRéAJ

I Ëuvar kutije sam bio, jasno, naöe, i gazio u smelost kada su izbori bili, kraq u pitawu, za mene formalnost, öta se zezaju, mislim ja, Grol, äubaöiÊ i ostali, da smo deca za Vrbicu, granËice i zvonËiÊe nosimo, da im pustimo vlast, lakat, oruûje mi imamo, i banke smo imali, jedino struËnost, tu smo öupqikavi bili skroz, glasawe se u Smrkovcu zavröavalo, a miriöem, selo ËetniËko, ne varam se, tu smo, podignem crnu kutiju, zvali smo je i Êorava, poteöka, naredim powave na prozor, zakunem one oko sebe, pa malo prespem u naöu, raËunam ñ kuglica je kuglica, niti smrdi niti miriöe, a pobeda je veÊ tu, öto da se selo bruka.

Iöao sam i u agitaciju, nisam govornik, ali dobar za izbacivawe parola. U mitingu, uvek su me postavqali u sredinu, pa kad riknem, kao iz bacaËa, sve se zaustavi, pa i govornik. A pripremao sam se, uveËe pojedem po dva ûiva jajeta. äta sve nisam Ëinio, Druûe Ministre, öio sam i zastave za izbore, pisao parole, uvek crno i crveno oko noktiju, samo Ëitajte daqe i ne preskaËite niöta.

Gde smo ono stali, naqutiöe se na mene zbog VosuliÊa, öaqu me u vojsku, Ëine greöku, kao da je armija kazna.

Postave me u Komandu grada, na rad po obaveötajnoj liniji, a glavni obaveötajac je bio Maksim VilotijeviÊ, kapetan po rangu, a komesar drug Janko, zaboravio sam mu prezime. Tu sam bio u civilu, razvio obaveötajnu sluûbu i davao izveötaj svakog dana Maksimu, a Ëetvrtog dana Vojnoj oblasti, kad je bila hajka na trgovce, Maksim mi kaûe da treba da pronaðem skrivenu robu, veÊ po podne otkrijem engleski ötof, 150

F SADRéAJ

metara ñ u zid dupli, cic, 43 trube platna, posuðe i puno drugog. Onda trgovce sa skrivenom robom ukrcamo na kola, pa kroz varoö polako, malo miting, malo zveËke, kako mi klackamo koske, da svet vidi ko je öta. Jedan mi tako i umro, udarila ga kap, i za jednu noÊ ode Ëovek, to je bio maler.

Bio sam i u komisiji za popis konfiskacije, nalazilo se svaöta, öta qudi nemaju, a ovde napomiwem samo zlato, pravo zlato, gomile prstewa, narukvica, ogrlica, zlato u vidu Ëaöa, bokala, viquöaka, noûeva, zlatni Ëorbaluci i velike supene kaöike, Druûe Ministre, Ëudio sam se, iz kog zlata se sve jelo, pa onda predmeti, razne zavrzlame, statue, veliki zlatni sat, drûi ga pilot od srebra, pravi pilot, Ëizmice na önir, kapa, ogrnut pelcom, i sve to od srebra, a u drugoj ruci uspravno drûi elisu od aviona, ûuta, zlatna, a u sredini gde je okretaj, veliki brilijant sjaji, maËorsko oko, zapamtio sam dobro. Onda sam predloûio, a to se i usvojilo, u glavnoj ulici ispraznimo veliki izlog, bivöa trgovina ÑLuvraì, pa sve zlatno poreðamo sa vruÊom parolom ÑNarode, evo gde je tvoj znojì. Kraj svakog predmeta na kartonËetu ispiöemo ime i prezime vlasnika, i tako se u izlogu naðe cela varoöka burûoazija. Sveta tu uvek dosta, naroËito uveËe, korzo, zaustavqawa, sluöao sam komentare, bili su pravilni.

Povede se priËa, öta Êe s tim zlatom da se radi, da se öaqe u Beograd? To je bio moj stav u objaöwewu, da se poöaqe u Narodnu banku, neka se sve pretopi i pojaËa opustoöeni dinar. Razumem narodnu privredu, samo zlatna podloga je zlatna, neÊe niöta smetati, tako sam tada mislio i svuda

F SADRéAJ

objaöwavao, svedok major éigiÊ, ne znam gde se sad nalazi.

Ali, bilo je i drugih predmeta, naroËito nameötaja, pa i kwige, povezane sve u koûu, u krokodilsku, original. Zastupao sam da kwige odu u biblioteku sindikalnog veÊa ili u uËiteqsku ökolu. Svejedno, preovladali su drugi, izlog je odigrao svoje, i sve se uglavnom slalo za Beograd, nameötaj, Ëak i kwige. Tako su reöili, bilo je reËeno, drugovi odozgo, i tu nije bilo prigovora, kada su revoluciju vodili, i ovu sitnicu reöavaju kako treba.

Kunem se, bio sam u Beogradu, proölo je i 3 godine, radi nekih poslova, a hteo sam i za sebe neöto da svröim, traûio sam da me primi jedan naö drug, neÊu da povlaËim wegovo ime u molbi, zapravo, otiöao sam wegovoj kuÊi. Sve zasebno, cela kuÊa, staze i rezan öimöir, gvozdena ograda, uplaöio sam se parka. Park je uvek gradski, a ovaj je kuÊni, znao sam, zaplewen od burûoazije. I Ëekao sam ga ispred kujne, a iz predsobqa, lepo vidim, hrastove stepenice vode u gorwiöte kuÊe, gde su glavne odaje, mislim. »ekam, skuvali su i kafu, rakiju, sve sam popio, pa se iz dosade popnem uza stepenice, provirim, a ono gore radni kabinet, velike zavese, a zidovi, sve same kwige. Pogledam boqe, íoÊe biti, neÊe biti, u polici kwige, krokodilska koûa, onaj original. Nije me ni primio, iz kancelarije javqeno da je morao hitno da ode na vaûan teren, ja sve to razumem, vratim se u Leskovac. I negde sam lanuo za kwige, ne za zlato, na Ëasnu reË, naö svet voli da izmiöqa, i to je ono öto se odnosi u prijavi da sam ogovarao rukovodioce. Posle sam razmislio, i popravio se

F SADRéAJ

stvarno: kwige i treba da budu kod drugova, moraju da budu pametni, inaËe se kaûe ñ mudro rukovodstvo. Eto, to je sve, i niöta viöe, ostalo je laû, i treba precrtati.

Da se vratim. Kad sam ono bio u Komandi mesta, dobijem izveötaj, komesar Janko drûao govor u fabrici obuÊe i rekao, pored ostalog, Ñsve za front ñ svi na frontì i pitao ima li ko öta, ustane jedan radnik i kaûe, druûe, dva meseca ima kako si doöao, napravio si 3-4 para odela i Ëizama (naöe mesto malo, pa se sve zna), jedan par zadrûi, a resto poöaqi na front, onda ja dam izveötaj kapetanu Maksimu, moja obaveötajna linija, znate kako je, moje je da preslikam taËno, tako su me uËili. I ja komesara Janka preslikam, proverim joö petoricu iz fabrike obuÊe, sve se slaûe, a drug Maksim ne poöaqe izveötaj u Oblast, opet, to je wegova stvar, nego ga gurne u fioku. Kad Janko komesar poðe za Beograd na vaûniji poloûaj, pronaðe u nekoj fioci moj izveötaj, traûi me, hoÊe piötoqem da me upuca, dere se, sve krupan korak po kancelariji, pröti patos, a meni srce i glava, da nisam duplikat poslao u oblast, kunem se da nisam, dajem radniËku reË, samo kapetanu Maksimu, a on naredi Maksimu da mi se da bolovawe od 3 meseca, za to vreme se Komanda rasformira, i ja ostanem u bubwu.

Opet natrag u Leskovac, kud Êu, odrede me u radniËko-sluûbeniËku zadrugu sa Pajom bricom, ali on nema veze s trgovinom, predlaûem mu da staklar ne prodaje povrÊe, gvoûðar nije za bakalsku i frizersku radwu, veÊ svako u svoju struku, öto pre da opravimo varoö za trgovinu. On ne pristaje, mene najure, a Paja brica je sve

F SADRéAJ

zamesio, viöe puta je bio direktor, sada je izbaËen, postao je samostalni frizer u Vrwcima, zaraðuje.

Paja me sarani, moja ûena se razbole na pluÊima, nemam para za lekove, imala je kaverne dve, trebaju jaja, meso naroËito, vazduh borovwak, a Ëujem, raspitujem se, najvaûniji lek zapadwaci pronaöli, pozajmim novac i u Zagrebu kupim dvesta kilograma voska, da zaradim koju paru, da odem u Trst i nabavim streptomicin. Seqaci, cela Srbija juri za streptomicin, ali xule uvek ima neöto i da proda, a ja gradski bezveznik i sa ûenine strane prazan, 3 öuraka imam, morao sam da idem u vosak. Predam ga na ûelezniËku stanicu, platim troöarinu, sve po propisu, i prodam ga voskarima u jesen 1946 godine. Vosak je bio u slobodnoj prodaji, a veÊ u januaru 1947 sude mi da sam prodavao parafin koji je zabrawen, ja kaûem vosak, ali oni parafin, imao sam ceduqu od firme ZasuliÊ, Zagreb, da sam kupio vosak, ali niöta ne pomaûe, dignem ruke, osude me na öest meseci s prinudnim radom.

To me zakopa, ali se ne dam, ûenin brat od zarade ode u Trst, nabavi streptomicin, zaustavi kaverne. éena je glavni stub u kuÊi, borim se da taj direk saËuvam, a ja Êu lako pregrmeti prinudni rad, neöto me amnestiraju, i od tada do septembra radio sam u preduzeÊu bez dana odmora i bolovawa, postavqen od P. JociÊa, sekretara gradskog komunalnog za ishranu grada. Pod wima je sve bilo: braöno, meso, povrÊe i voÊe, i stoËna hrana, a ja sam radio u prodavnici salame, predao viöak, a ne mawak kao ostali duÊani u varoöi, svedok éivorad SrzentiÊ.

F SADRéAJ

Onda se preduzeÊe cepa i postajem blagajnik, hleb i pecivo, opet bez ijedne greöke, pa se preduzeÊe spaja sa mesom i mlekom, i sve se zove ÑPrehranaì. Tako se posluje Ëetiri meseca, onda se sve opet razdvaja: hleb posebno, pecivo posebno, meso posebno, mleko posebno, ja odlazim u mleko. Stalno se deöavaju promene, kao ono mali srezovi, veliki srezovi, okruzi, bez okruga, stvaraju se oblasti, pa se ukidaju, i tako stalno, uglavnom mali i veliki srezovi, diskusije, svako se bori za sresko mesto, jer tu je i sreska banka, sreski sud i ostale sreske administracije, boqi uslovi za zaposlewe, i napredak uopöte, mislim na neku fabriËicu, opet se sve mewa, ukida, dodaje, sve se objaöwava dinamikom. I stvarno, mislim, u nas je dinamika neprekidna, uvek izraûena, jer se uskoro sve spaja u ÑPrehranuì, sa dodatkom pogona Ñsoda-voda i krakerì, uz zadatak da se öto pre osvoji proizvodwa voÊnih sokova, original, iz naöeg kraja. Mene opet stave u zatvor, naöao se mawak, nisam kontrolisao Simketa koji je radio na mleku, i opet odoh na prinudni rad, regulacija potoka SibËe, tu se povrati moja bolest reuma, sav se ukrutim, daska jedna od Ëoveka, ni glavu da okrenem, otpuötaju me kuÊi.

Opet gas i tucan ren, ali slabo pomaûe, ûena mora da se zaposli, ode u menzu za pomoÊnicu kuvarice, nije tamo ni ruËavala ni veËeravala, donosila je kuÊi, pa smo svi jeli. Polako sam se pridizao, kuÊni posao na meni: krpim, Ëuvam decu, Ëistim, ubi me dosada, pa sam onda i mislio öta se sve preturilo, kao da sam tri rata zgurao. I uvek baksuz, kad pravdu hoÊu, nastradam, kad krivdu progutam da se malo podmaûem, opet me oquöte,

F SADRéAJ

stalno kolac, nikad kraja, öta hoÊu, mislim se, ali znam, vlast nikakva niti mogu niti ûelim da budem, mada usvajam da je socijalizam borba neprekidna.

Doðe proleÊe, pridigoh se, mi ukuÊani svi ubledeli, umirisali na menzu, jedva dobijam zaposlewe u strugari ÑKukavicaì, pomoÊnik blagajnika i kontrolor. »ovek mora da radi, inaËe kuÊa, kola bez toËkova. U strugari poslujem sve kako treba: kvita, datum, pa podvuËem, sve se slaûe u dinar, i svaki ekser u magacinu pokriven, izlazñulaz, i vetar je pod kontrolom. NeÊeö ga majci, umem i ja da udarim biber. Sveû vazduh, oporavih se, preko nedeqe doðu ûena i deca, kupujem jare, koze su se zakonom tamanile radi öuma, jeftinoÊa, i tako svake nedeqe s porodicom pojedem po jedno peËeno jare. I ûena se popravi, i deca, sve naboqe krenu, krivim kapu, onda sam i brkove pustio.

Ali, jednoga dana poöaqe direktor –oka DragiÊ svoje dete po ûicu za struju, ja kaûem detetu neka tata napiöe, pa onda da izdam, da ne bude krivde, da sve bude kako treba, izlazñulaz, datum, kvita. Dete ode i ne vrati se, a sutradan direktor mi reËe, ja poslao dete a ti ne daö. Vidim, zateglo se, opet Êu na pesak, i stvarno doðe kvota 1 septembra 1950, i bivam otpuöten.

Nema se kud, obratim se é. TatiÊu, kapetanu Udbe, znate ko sam, öta sam, i moj rad na otkrivawu neprijateqa, a sad sam na kaldrmi, sa ûenom i dvoje dece. Kaûe mi, Ëekaj, mora da se Ëeka.

»ekam, grickam uöteðevinu, a ona tanka, opet Êu da uðem u dugove. (Onaj direktor sa strugare posle je smewen, uvidelo se da je pokvarewak, a ja

F SADRéAJ

opet ûrtva.) Mora da se Ëeka, gde sve nisam bio, öta nisam radio, ja sam uËvröÊivao i savez radnika i seqaka. To su akcije Ñseloñgradì, a za vreme okupacije izuËio sam kod ToöiÊa kazanxije da krpim öerpe i lonce. Nije bilo onda bakra, kalaj velika retkost, neöto se övercom dobijalo iz GrËke, pa smo preöli i na oötrewe svih noûeva, od kasapskih, kuhiwskih do noûiÊa za maöine za kafu i meso. Bled zanat, ali zanat, nisam nauËio da pravim nove kazane, ali smo ih opravqali i krpili sve moguÊe, do onih rakixijskih lulaöa. Uglavnom smo se bavili krpeûom, a to sada kad je doöla akcija Ñseloñgradì ñ krpeû postade najvaûnija stvar. Kad je nedeqa, organizujemo se: kovaËi, potkivaËi, limari, zidari, bojaxije i ja, struËwak za krpeû, pa u selo. Seqaci se prvo Ëude, koje su ovo ludije da xaba rade, da neÊe neöto, da ne ispadne posle jadac. A mi samo kratko: doöli smo da opravimo selo, kujemo savez radnika i seqaka, naöa znaËka srp i ËekiÊ, time je sve kazano. Pa se oslobodiöe, iz kakvih sve sudova naöi seqaci ne jedu, da se zaprepastiö, ali lupaj i krpi, i to je radenik, mislim ja, pa su mi posle donosili alove za sviwe, stoku i pileû, sve zapuöeno koËankom, teûinom, krpio sam po propisu. A u selo smo obiËno odlazili sa dva öpeditera, sa alatom i materijalom, parole viöe naöih glava, lelujaju pantqike, sve u Ëast radenika i seqaka, barjaci, pesma, prava sirotiwska svadba. NeÊu da kaûem, sve je postajalo boqe, seqaci se navikoöe, pa slobodno traûe, majstore, de ovo, de ono, a mi radi, po neko politiËko objaöwewe damo, a seqaci spremaju uûinu, pogaËe, gibanice, kajmaci, sirevi, rakija, pa i vino, uhvatimo se i u kolo, i

F SADRéAJ

harmonikaöa smo vodili, ponekad i neka tambura, mlaði sa ûenskiwem, imali smo onda joö veliku vojsku, Trst je naö, nije naö, a rat proredio muöku glavu, sve je bilo kako treba, samo ja uvek u baksuzluku, i u jednoj akciji Ñseloñgradì dobijem triper. éena mi je, sreÊom, bila u Negotinu Vardar, a ja ga u gradskoj bolnici izleËim, Ëini mi se, brûe nego kijavicu, öto je tehnika.

NaËekao sam se, pa se ponovo obratim é. TatiÊu, kapetanu Udbe, uplovio sam u dugove, najgore, nemam viöe od koga da zajmim, i najzad mi kapetan dade zatvoreno pismo za gradsku personalnu upravu, za druga JariÊa, i on me zaposli preko telefona u Povereniötvu transportnih radnika, blagajna. Pre mene bila dva blagajnika, prvi proneverio (utvrðeno) 248.000 dinara, a ceni se na 1 milion, a drugi 146.000 dinara, a ja ni 0 dinara.

Sa tog mesta me hapse, i iz zatvora predajem duûnost za 1 sat, potpuno ispravan.

Vidim da ruski put vodi u ekonomsku propast, to nikada nisam odobrio, a naroËito wihovo postupawe posle Rezolucije na naöeg Maröala i Centralni komitet, nisam se povezivao sa I. B. zemqe, naprotiv, otkrio sam Duku JojiÊa i druge kao informbirovce.

Ja sam 27-²²²-1949 godine pred glavnom radwom, bivöa ÑLuvraì, rekao ono öto stoji u prijavi, i gorko se kajem, i dok je na mom vratu kucavica, neÊete viöe Ëuti od mene ni najmawu sitnicu, nikada neÊu da pomislim na I. B., i ne mogu da izdam svoju zemqu, kakva je da je, moja je. Svoja koûa se ne mewa, u woj se umire.

F SADRéAJ

Dajem Ëasnu reË vama, Ministre i generalu, mom prijatequ Todoru JoksimoviÊu, Peri ZdravkoviÊu zvanom Gica, prvoborac naöeg kraja, Arsi MaksiÊu, Udba, da ostajem veran do groba, neÊu vas prevariti i ne mogu, vas nije prevarila ni ruska tajna policija, ni niko, zato me pustite na slobodu jer sam stvarni neprijateq I. B. i Belog orla, joö u zatvoru u Leskovcu, otkrio sam da od strane zatvorenika kod nekih I. B. i B. O. ima oruûja, prijavio upravi zatvora, i pronaöli su ga.

Druûe Ministre, pustite me na slobodu i omoguÊite da se sastanem sa generalom Todorom JoksimoviÊem (i on je prvoborac naöeg mesta), neka me posavetuje, da se vratim u Leskovac i javim majoru Arsi MaksiÊu da mi da direktive, da primim duûnost u preduzeÊu, da radim poöteno i otkrivam narodne neprijateqe.

Ne volim Informbiro ni Beli orao da doðu na vlast, jer ja ne ûelim da postanem general, ni visok rukovodilac, ja sam prema svom znawu na dobra mesta bivao zaposlen, i sad kad se ekonomske prilike sreðuju, cene padaju niûe, öta Êe mi drugo, imam sina i Êerku.

Ja iz ovog mog posledweg zatvarawa ne mislim da stiËem neku stepenicu viöe, kao öto to ûele informbirovci i B. O., veÊ Êu ja stradati kao i vi, kad bi im dozvolili da doðu na vlast, zato mi je kamewe u srcu öto sam ovde meðu I. B. zatvoren.

Vidim iz ötampe da se pruga DobojñBawa Luka zavröava, ali, potrebno je joö viöe napora, nikad dosta, pa zato, ako bi me pustili, i ako hoÊete, mogao bih da odem na prugu, do kraja decembra dobrovoqno da radim, öta bilo, pragove da

F SADRéAJ

postavqam, a onda 1-²-1951, od Nove godine, da bude novo, na duûnost Ëasno u Leskovac.

Smrt I. B. i B. O.

éiveli rukovodioci mudri koji su nas spasli od I. B. i B. O.

Ada Ciganlija 17-H²-1950

Iskren i vaö Milorad K. éiviÊ ÑTobxijaì

Leskovac

P. S.

Druûe Ministre i T. JoksimoviÊu, sve mislim: moje su krivice mravi, a zasluge brda. Iako sam

ateista, vaqda zvezde vide.

UËtiv

Vaö Milorad ÑTobxijaì

[1969]

F SADRéAJ