RASTKO PETROVIÆ

Rastko PetroviÊ

NEMOGUÆI RATAR

Prigodilo jutro kada zora sveûe poli i oteËe kroz guste öume borove; da leËnik reËe: iziði od raba Boûija, od vrha, od glave, od temena, od Ëela, od oËiju, od nosa, od uöiju, od öije, od ramena, od pleÊa, od ruku, od prstiju, od noktiju, od prsiju, od srca, od pluÊa, od jetre, od creva, od rebra, od leða, od bedra, od kolena, od golena, od kostiju, od ûila i od krvi i od svih sastava unutraöwih. Iðaöe urok i uroËica u crvenim rizama, Ëequsti razvraÊenih i preteÊih. I sretoöe ih i rekoöe im: kud idem, zli uroËe i uroËice? ReËe im urok: gredemo uprav denuti se u svetu, otrgnuti mladenca od srca materinog, otrgnuti muûa sa ûdrepca, svrnuti ratara od volova, oroneti wivu, isuöiti vinograd, i vino oteti i lovcu ûetvu poniötiti lovaËku.

A Ëovek pitalac skide öubaru i izu opanak i odvi pas i suËuÊi brkove reËe: Az jesm Isus NazareÊanin. Zatim zagazi u reku i stade loviti malene ribice. Ruke je provlaËio kroz vodu, ruke je imao raöirenih prstiju, a izmeðu prstiju keËigice su plivale i jesigice; a mrmqao je pouzdano: od nosa, od uöiju, od öije, od ramena, od noktiju.

F SADRéAJ

Zatim se pope uz tri brega, sa brega treÊeg raöiri ruke, jednom rukom dodirnu stenu na jednom kraju sveta, ruka mu druga planinu taknu drugoga kraja sveta. Iz wih se izvori otvoriöe i poteËe voda nekako umilno blago i bistroteËna, noseÊi jagawce ûutorune sa oËima kao u qudi i zastave potopqene razvijajuÊi. Jagawci se razmiliöe po svetu, po zelenim wivama, po plavim dubravama. Duöe nam zazvoniöe kao medenice.

Ali je samo on, dobri i ubavi i qubqeni mladiÊ naö, beznogi i bezruki, sedeo u sredini crkve a lice mu je bilo beskrajno rastuûeno. Bio je u sredini crkve, ispod srediöweg kubeta, ispred zlatnog ikonostasa. Samo on nije bio zadovoqan i nije hteo pevati. Sedam beloputih mladiÊa zapaqeni su bili, a bela im se put klatila niz telo kao vosak medeni niz voötanice, sedmorice beloputih mladiÊa. Tada iz oltara iziðe osmi lepi i mili, junaËki, vukuÊi konopima za sobom veliku barku na Ëijoj je krmi sedeo Simon Petar, sa mnogo mreûe na krilu; i sa mreûe se voda cedila i u mreûi su bile polovqene ruke i noge, prsti zaburmqeni, uöi brwiËene. A i mladiÊ je bio mokar: on dovuËe barku do beznogog i bezrukog, pogleda ga oËima boduÊim kao maËevi upravqenim, upita krepko: ÑU koga verujeö?ì No bezrukog je bilo lice rastuûeno iznad svega, odgovori: ÑU Hrista ne verujem!ì Opet ga upita: ÑU Hrista verujeö li?ì ñ ÑU Hrista ne verujem!ì I joö jednom: ÑU Hrista verujeö li?ì ñ ÑU Hrista ne verujem!ì ñ ÑA öto si onda u crkvi?ì Tad odgovori onaj odmahujuÊi glavom: ÑMogu se jestiva odreÊi, ali gladi u stawu nisam. U sredini crkve sam, u sredini gladi sam; odlazi od mene, ostavi me, naöto zar!ì

F SADRéAJ

Tad iz crkve izaðoh u noÊ, preko porte preðoh, pored crkvewakove kuÊice, gde je crkvewak sa ûenom spavao, pa preko livade, pa preðoh drum i legoh daqe opet na livadu. Ne proðe dugo a Ëuh da cvrËe nove Ëizme lojem namazane, da na dolini sneûnoj ili travnoj uokolo voskom premazane piöte; i to piötawe u noÊi ûudwom mojom odjekuje. Prisluökujem ko prolazi. Brat neki u Ëizmama kupqenim na panaðuru, gde se qubi na usta mokra a ruka u vruÊe prsi hrli. Tamo se qubi, tamo se ötipa. Tamo na snegu ili travi otisci ðonova wegovih ostaÊe, i ujedi poqubaca na belu put, qubovcu, na dolinu öiroku. Verujeö li, ili ne verujeö? Utapam svoje dve noge u Ëizme, kao telo u postequ toplu kraj qubovce. »ujem da ökripe.

U vrednom jednom radu i mraËnom zvezde se kreÊu i bruje, dok se nebo zawiöe na drvetima uvek zelenim ñ tako da su gnezda ptiËja meðu zvezdama; ptice legu zlatna jaja öto na sneg padaju. To öto sluöam to je seqak maÊedonski koji prolazi; i samo öto to pretpostavqam, veÊ drhÊem radoöÊu, moje ruke drhÊu u noÊi. »ujte svi, Ëak s kraja Amerike, prolaznika koji prolazi obuven u Ëizme namaöÊene kao öto ih ja sluöam, Ëvrste, ohole. To MaÊedonac prolazi; o wegovom prstu u obeöenoj marami je grozd modar; tako srce moje deËaËko zavijeno u sliku qubqenu. DoÊi Êe dan kad Êe grozd nestati, devojËica seqaka koji prolazi srce moje pojeöÊe jednog jutra. Samo Êe ostati marama karirana i slika koncerta –orðonovog, Koncert Êe ostati sestriÊima mojim takoðe; da bi mu iöli, neka ne Ëekaju karte u pola cene.

äkripawe prede zvezde i joö, i joö? Sneg veze taj öto prolazi. Mi smo vezli iduÊi preko planina

F SADRéAJ

kad nas je neprijateq pobedio, preko svih planina i odgore joö preko albanskih snegova. Jedan komendijaö je objavio da nas je anðeo pratio otkrivajuÊi trag od praznih kutija konzervi i ðubreta, ili su kutije bile naöe lobawe izmeöane srcima, ili bi anðeo sve to progutao da nas zastideo ne bi (o lepoto umiruÊa!). Moûda smo se samo hteli proöetati, i umreti malko na belim poqima moûda, da bismo Ëuli ökripawe svoje obuÊe. Nikada neÊu razumeti tu pesmu Ëizama tako Ëudnu, divnu tako. Pitaö me gde je Rajan, ali si se pravo uputio, brate moj. Poöto cokule? Sto dinara! ta to skupo nije; reklo bi se, kola, tako je moÊno wino ökripawe, izdaleka sluöajuÊi ih bi se reklo: trgovac gojni koji se vozi svojoj domaÊici debeloj, tako dobro cvrËe, tako dobro Ëujem obuvene noge prolaznika; Ëujem kola da prolaze.

I pozdravqam ih viËuÊi, viËuÊi, skoro umiruÊi od mladosti. Opruûen sam kraj vatre prijateqa pa sluöam priËu tiöinom ispresecanu; to tad najednom kao da Ëujem korake da nepoznati odnosi srce u marami, ðonovima utiskujuÊi grobiÊe za moje reËi, to tad viËem, to tad viËem: o ðonovi, u svitaj hoÊu da umrem od oduöevqewa silnog za ûivot; za ûivot odlaze Ëizme u noÊ.

U sliËnom razmiöqawu ustadoh te se povratih u crkvu. Onako isto osvetqena sedmorim mladiÊima öto su sad dogoreli do pasa; iskapana pa stinuta put wina naËinila ih je kao skamewene bele kaskade peÊinske. A mali bezruki, bez nogu, joö u sredini sedi sam, i odmahuje glavom dok su mu usta ukrivo i srdito nasmeöena, beskrajnom ûaloöÊu lice mu zaplakano. Ne moguÊi ga gledati takvog, sklonih se iza pevnice, a tamo su naslagana

F SADRéAJ

bila starinska jevanðeqa, Ëaslovci i trebnici, i miöevi su se gonili a pauci su preli mreûu praöwavu; setih se tuûnih reËi pesnikovih: ÑMoûda misliö: ta dobro mu je kad ono tiho tkawe ne Ëuje öto pauk prede ûicom tananom.ì Stadoh preturati halapqivo po hartijama nauËen na to joö od detiwstva; nije me zanimalo öta je na wima, ali sam hteo da poloûim na svaku pogled svoj. I tako ñ avaj nemilosrdne sudbine! ñ naðoh stihove. I proËitah tada ovo öto sleduje:

Az danas umiraju, Prstiju se pogrebaju,

Odbqekoh se v bezgrliju odeûdu, I drvena kowa jaûdu,

Bez prozora mi dom sazidaöe. ÑGredi, v wem sjediì rjeöe. Radujte se roûdewu, PlaËite othoûdewu,

Ridaj, roûdöija ñ raduj se priemöia! Mati ubo me raûdaet,

Zemqa me proûdiraet.

Bio sam pun tuge na prolaznost svega. Zemqa Êe pojesti nebo koje nakupih iduÊi tolikim drumovima, miöqah, i veÊ sam se rastuûio bio posve. Proðoh svu Staru Srbiju, proðoh svu MaÊedoniju, od sela do sela potucah se pijuÊi na svakom izvoru po kap vode sa jagawcem, i qubqah devojaka bezbroj i lubenicu mnogu slupah kupajuÊi se u reËicama: Ibru, Limu, Vardaru, Drini, Devolu, i nikad nisam gladniji i ûedniji toga. Da me moûe kakav xin staviti u praÊku pa se baciti mnome na sokola! O ludne ûeqe, o ludne tuge, o mladosti moja prolazna! Ali doðe veÊ jedna devojka sa svojim

F SADRéAJ

sluökiwama, tanana u hodu, rumenih jagodica i lepa mnogo. GledajuÊi u zemqu, stidna, reËe bezrukom i beznogom, lepröajuÊi glasom u stidqivosti kao prepelica. Ona reËe: Mada te vidim samotna i bleda, zaûeleh te mnogo, u srce mi se usadi misao o tebi. Reci, da li bi pristao biti mi gospodar, muû moj u posteqi mojoj. On odgovori: Samo ti muû mogu biti, a za hraniteqa veÊ, vidiö, nisam. I devojka mu zadade ovakvu zagonetku: Ti Êeö biti roditeq moga Ëeda, a hraniteq Êe tvoj biti ded tvoga sina. Na te reËi uzeöe ga robiwe lako na svoje duge i bele ruke i odneöe.

Ja poðoh za wima. KoraËah. KoraËali smo kroz ulice Ëudno osvetqene fewerima potamnelim. »ini mi se da jednom straûar sumwivo pogleda u Ëudni sprovod, pa u mene koji sam se na odstojawu kriöom öuwao. No, sreÊom, stigosmo posle pola Ëasa otprilike. DevojËe ono zalupa sinxirom na vrata, pa se evo malo zatim pojavi na kapiji neki starac drûeÊi svetwak uzdrhtalog plamena. Kako je zaklawao plam öakom, da se ne ugasi, to mu oseweno lice dobro ne sagledah, ni da li je gospodar doma ili sluga samo. éene sa teretom svojim bez reËi uðoöe, a vratnice se odmah za wima zaklopiöe. Ja veÊ htedoh da se vratim, kad ugledah jedan odökrinut prozor öto mi rodi Ëudnu misao, da je i izvröih odmah. UskoËih lako u sobu i bez razmiöqawa bacih se pod postequ koja se tu nalazila. I baö onda otvoriöe se vrata na sobi i sluökiwe spustiöe bezrukog na leûaj i udaqiöe se, a devojka neznana ostade sama. To je bila najizvanrednija braËna noÊ koja se ikad igde zgodila. éenik je bio tu leûeÊi kao pawina, oËi su mu vaqda drhtale, a strast mu je drhtala u grlu. On

F SADRéAJ

nije mogao skinuti veo nevesti sa lica i poqubiti je pod grlo i sesti na sanduk öareni i opruûiti nogu desnu i reÊi: Ëizmu mi skini! öto bi znaËilo: odsad se oslobaðam svih puteva preðenih i ûeqenih. On nije imao ni Ëizama ni nogu, ni rukavice ni ruku, ni kolajni ni burmi. To je bio leö ûiveÊi i qubeÊi. Qubovca skide sa sebe odeÊu brzo i ostade gola kao vodopad nad poqem, kao jetra u rasporene ovce, kao lobawa neprijateqska na bojiötu. Gola tako osta. Nedra joj mlada drhtahu, i imao sam ûequ divnu da ih jedem, ja, pesnik srxbeni pod krevetom.

Tako priðe da i muûa svuËe; pod ramenima Ëijim i pod stegnima ukazaöe se Ëetiri crvena oûiqka amputacije; ona reËe: Ëetiri ruûiËwaka, i smejaöe se u prevelikoj i premnogoj radosti, grleÊi mu zbijene i teöke grudi, i qubeÊi mu Ëvrsti vrat; a lice mu bilo tuûno, tuûno, u venËanika. äta sam mogao Ëiniti ja nego uzdisati nad nevoqom qudskom i nad neostvarqivoöÊu ûudwa winih. Dugo su se muËili tako; on je prokliwao sebe, junaötvo je svoje prokliwao, i rane svoje, blagosiqane od roditeqke öto stanovaöe iza gora rudniËkih u selu zvanom Popovci; hteo je imati bar jednu ruku da sebi ûivot otme. No qubovca mu oûiqke qubqaöe i mladost wegovu, govoreÊi da je ona bila na porti crkvenoj kad je on proöao za dvojicom pobratima. Ubrzo uÊutaöe mili kao da su zaspali, i zaista su trudnu i zaludnu qubav provodili.

Trebalo je veÊ biti dva Ëasa jutra ñ ponegde se pevac Ëu ñ kad se odjednom rasvetli soba i tavanice nestade; no samo sjajno nebo se viðaöe, i muwevito, ËineÊi vetar i öum krilima, spustiöe se neki. Bio

F SADRéAJ

sam skoro onesveöÊen. ÑQubimici, za vremena da sobom na taj put se spravqamo, jer no ako koji halovit na nas vjetar duhne i napas nas koja stigne, ot cara li i vojske pobuna bude, beûawe, harawe li, öteta li koja, vatra, voda, haramije, hrzusi li ili koji god ponor se sluËi öto Bog za naöe braÊi nemilokrstvo na nas napuöta, to u tome sve naöe imawe na vetar Êe se razviati i po vragu otiti, pak ni za duöu öto po duöu komu biti.ì No ubogi brat naö Ëije su i ruke i noge pokopane, s wima grqewa i putovawa i sudbonosnih zbitija noöewa, obradova se kao; kao da wegov glas priguöeni Ëuh: Ti li si to, majore moj Kosto, öto pogibe na MaËkovom kamenu! A vidi, oca mu, öta bi sa mnom na KajmakËalanu, baö dobro naniöaniöe, baö naniöaniöe. A krila su ti velika, i siva uniforma joö li te sluûi i one mamuzice, i brkovi ti dugaËki i rastresiti; kao da si se i ugojio. A öta ti je sa verenicom Zorom? NeËiji duboki topli bariton odgovori: E baö dobro, e baö dobro; no pogledaj s druge strane; kog vidiö?

Vo imja oca i sina i svjatoga duha, amin, neka tako bude, uzviknu kqasti, ta to je baö moj voËiÊ Cvetko, i gle, i on okrilatio. I doðoste mi u pohode, na venËanu moju noÊ, na svadbene daronosce da ste nalik, na tri kraqa poklonika, na kraqa Salomuna i svetoga kraqa Stevana Despotu i na trista muËenika. Pa neka vam je hvala i neka ste dobro doöli, drugovi moji, prignite se da se celivamo, da se upitamo za zdravqa muöka, jer ja se pridiÊi ne mogu.

Tada ga prihvatiöe na ruke dva Ëudna izaslanika boûija, rajska, i odneöe ga visini, a

F SADRéAJ

tavanica se opet stvo-ri, soba bi kao ranije; Ëuðewu kad bi kraja, zaspah i u snu videh öta nastade daqe.

Odneöe ga pred Gospoda, a Gospod je sedeo na klupici ispod zlaÊanog oraha koji se razvija, i na grudima mu u skutima narodi poËivaju blaûeni. Kraj kolena mu Gospa, maleni Isus drûi joj se za haqinu zelenu, maleni Krstiteq ima prsi veÊ u koûaru; i iza svega je saborna crkva sa zlatnim stubovima i kubetima pozlaÊenim; i u miloöti se anðeoskoj tamo anðeli celivaju, i brodovi puni svetaca plove kroz zrak sa jedrilima kao öirokim krilima, a senka im je crna i duboka.

Prinevöi mu, voËiÊ beli i kapetan, bogaqa, pomilova ga Nebesni; a Gospa, izvadivöi dojku svoju devojaËku, vidi gde ga podoji. I on se smeöio qubazno i pun blagosti klawao glavom na sve strane i zdravio, i govorio, kao na drumovima: Hvala, braÊo, oËni vid, hvala, braÊo! Bi tako.

Ujutru naglo on sa nebesa bi spuöten na postequ. U Ëasu tom izrastoöe mu noge i ruke, kao nekada öto ih je imao; pa, osetivöi ih na sebi, u prevelikoj sreÊi obgrli svoju nevestu, podvuËe joj desnicu pod glavu, levom je zagrli, nogama je sebi priteûe: a ona, probuðena tim milovawem muökim, sagledav lepe i jake ude muûa svoga, sklopi mladosno oËi i izmeöa svoje obnaûene noge sa wegovim, krijuÊi mu lice na grudi. ReËe: Muû si moj, snaga tvoja nek poteËe u utrobu moju. A on odgovori: Sinovi naöi zaploviÊe mora i neka budu astronomi Ëuveni. Tako se do uveËe milovahu na duöecima, niti i jedna sluökiwa zalupa na vrata da reËe: Svanulo je, niti otac.

Kad opet pade veËe, noÊ nad poqima i mesec kad zasija, kad qubovca podade telo sanku, onda on

F SADRéAJ

ustade, obuËe se i opasa, pa iziðe iz tog doma; iziðe iz grada, ode u svoje selo i dohvati plug upregnut i siðe u doline.

A meseËina sija, veliki dobri mesec zasijan breûuqke srebrom zalio, srebro potocima poteklo. On raöiri prsi noÊnim vazduhom ispuwujuÊi ih, odbaci glavu qubavno, koraknu tri koraka unapred, koraknu öest koraka unazad, koraknu napred, zakoraËa. Ralo zahvati zemqu, stade orati; on nadvijen nad plugom Ëvrsto drûi ruËicu, za wim ostaje brazda crna i duboka.

Pa öta ore milosni junoö naö qubavnik? Uöi junaËke raznesene, noseve iseËene, usta raznesena, oËi pogubqene, prste usitwene, creva razvuËena, kose raspletene, vratove nabrekle, prsi razglobqene, ude muöke satrvene, zube mlade ispquvane, pluÊa zatreptana iskaöqana, kuge, gube, pegavce, malarije, tifuse, kolere, sifilise, vaöi, preqube, srxbe, osvete, izdaje, palikuÊstva i siromaötvo, sve to zaorava plug; da zemqu podmladi, da je pripremi, hraniteqku naöu. Za öta? Da je pripremi za rad, za bogati pozdrav.

Pred zoru veÊ bi pred Beogradom. Sa Torlaka ugleda grad na rekama, kako je beo, kao da je lep, i pozdravi ga i spremi se da ga zaore. I koraknu tri koraka unapred, i koraknu tri koraka unazad; obrnu mu se, skide kapu, triput mu se, diveÊi se, pokloni do zemqe dodirujuÊi je Ëelom, i reöi se opet da ga zaore (i svu zemqu od juga do severa).

A u jednoj sobi drugog sprata hotela Balkana skupilo se druötvo od nekoliko oficira i graðana. Glasovi su im bili odluËni i uzbudqivi. Pokreti puni pouzdawa. Sa wima se nalazio neki mladiÊ vrlo uzbuðen, koji ih je drhteÊi, u

F SADRéAJ

religioznosti, sluöao. Govorili su mu o potrebi osvete, obnove i poûrtvovawa. Na kraju ga privedoöe prozoru, otklawajuÊi zavesu pokazaöe mu trg ispred Balkana i Moskve. Tu je priticala ûega i praöina se dizala skoro oblakom, prolaznici su bili retki a dva umorna mröava siva vola vukla su natovarene sanducima taqige, i terao ih seqak prqav, iûedneo i zgaðen.

Oficir pokazujuÊi na wih reËe mladiÊu: Eno za ono imaö da gineö, za opanak i za vola, to su tvoji bogovi i kraqevi, oni Êe stvoriti veliku civilizaciju i pokazati Evropi ko smo mi. Vo srpski, iscepan opanak srpski, to je Bog Srbije, upamti da su nam oni svetilo i voðe!

MladiÊ ih je gledao, oËi mu se smawivale sve viöe i viöe, zdewavale su u sivoÊu, potom se osmehnu i diûe slobodno glavu; jednim mahom skide kapu s glave i kaput sa ramena i izu cipele koje su ga Ëinile studentom; i odjednom upoznaöe prisutni u wemu obiËnog seqaka, onakvog istog kao onaj öto je gonio taqige, ûuÊkasto-zelenkaste kose kao nezrelo seno, upalog trbuha, krivih nogu. Mladi Ëovek se zasmeja sitno, seqaËki, ponizno i sa podsmehom, bez reËi iziðe iz sobe, ostavqajuÊi za sobom obuÊu i kaput; siðe niz stepene pa se uputi niz Balkansku ulicu pored ÑVremenaì ka stanici sa koje polaze svi piliÊari u obliûwa sela. I sveg puta se mrgodio skakuÊuÊi, i lice mu bilo beskrajno, beskrajno rastuûeno.

OraË pak ostavi plug pred samim gradom, a sam uðe, upuÊujuÊi se kroza w. Poöto u glavnoj ulici doðe do neke velike zgrade, ispe se do kancelarije najviöeg Ëinovnika; i ne prijavqujuÊi se, ne

F SADRéAJ

kucajuÊi, uðe samo, zatvori vrata za sobom. Visoki Ëinovnik imao je potkresanu sedu bradu, cilinder na glavi, pisao je vrlo dugaËka akta. No bogaq negdaöwi sede na naslowaËu koûnu, pokaza na svoju nogu ispruûenu i izgrebanu: Vidiö, gospodine, nisam ti, da veliö, doöao u opancima; bos. No íodi i povadi mi neko trwe öto, oca mu, sve mi tabane izbode. Gospodin uzdahnu duboko, skide cilinder, nataknu zlatni cviker i, priöavöi doöqaku, uze mu nogu na koleno pa je stade Ëistiti. Onaj je paûqivo posmatrao kako to ovaj Ëini, i svoje ruke na kojima veÊ nabubreli ûuqevi, zaËkiqio je tako oËima i gledao.

Mlad Ëovek bio je crven od bola i golicawa noge, dok mu je stari vadio trwe i treptao oËima uzbuðen, joö uvek ËuËeÊi napred, i briöuÊi sad peöom od kaputa stakla na cvikeru. Niöta sliËno u ûivotu mu se nije dogodilo. Kad je sa svojim izvanrednim gostom, Ëijoj zapovesti nije mogao odoleti, zavröio govor, on se diûe, sleûe ramenima gotov da zaplaËe kao malen. U sobi se ukaza posluûiteq prijavqujuÊi nekog gospodina. Starac skruöeno pogleda u seqaka koji ustade ËeöuÊi levu bosu nogu o list desne: Ja sad odoh, a ti ga pusti nek uðe, i znaj: kad ti pruûah nogu, to te nisam hteo poniziti, no potraûiti pomoÊi od tebe. Na te reËi iziðe praÊen iznenaðenim pogledom sluûiteqevim. Jedan drugi gospodin ötucajuÊi mimoiðe ga nestrpqivo hodajuÊi po hodniku.

Siðe na ulicu i poðe, pa tad öto je vidio bilo je vrlo ûalosno. Na licima prolaznika, Ëas zadovoqnih i sitih, Ëas tuûnih, videla se kraða, mito i puûewe; videla se uskost zarobqenih duöa; i ûene su bile lepo obuËene a jadne, a ipak su

F SADRéAJ

Ëuvale jedan simbol poötewa koji ih je prqao joö viöe; malo ih je bilo Ëistih i sveûih. No nikako nije bio svestan bede u kojoj je, imajuÊi srce skoro milostivo, no ne dobro; svi behu mu ipak bliski i svoji. Mnogi su ginuli, ocevi bili izvrsni, muûevi vrlo Ëesto i prijateqi retko.

Tako iziðe iz varoöi da naðe svoje orilo. Na sredini poqa stade glasno da govori o lepoti i smelosti sutraöweg ûivota. Kao jablani visoki zeleni dizale mu se reËi iz prsiju do oblaka, glas mu je udarao kao vodeniËno vitlo u reci. Obnovqene ruke i noge bile su mu jaËe no one stare. Za drugi dan ostavi pluûewe grada, te ralo stavi u nedra i vrati se domu, varoöici, u kojoj je odskora zasnovao svoju porodicu. Dosta se pomuËio dok je naöao dom, pa naöavöi ga, zalupa na kapiju. Sama wegova ûena istrËa da mu otvori, pruûi mu glavu da je poqubi supruûanski, zabacujuÊi zasukane ruke koje su do laktova bile umoËene u braöno i testo od koga se hleb mesi.

ReËe mu: »ini mi se da smo zaËeli porod; íodi da vidiö öta nam je u kuÊi. On ju je pratio, no pre no öto bi prekoraËio sobni prag, zatraûi vode da opere vrat, uöi, teme i ruke; ûena mu opra noge, mada se on bunio. A kad uðe u sobu, na Ëijem je stolu bilo poreðano mnoötvo hlebova umeöenih, sagleda svuda po uglovima, na posteqi, pod wom, na ormanima, na zastirci bezbrojno mnogo malene i rumene dece, ustiju kao ruûice, rupica na laktovima, na kolenima, na nadlanicama. Bilo ih je stotinu, hiqade i joö viöe. On se potapöa po kolenima zivkajuÊi ih umilno, a deca su kezila svoja bezuba nepca. Onda sede negdaöwi bezruki i beznogi na pod, okupi ih oko sebe, nekoliko ih

F SADRéAJ

postavi u krilo i po ramenima; te dok je ûena joö jednako mesila hlebove nove i nove, za mnoge hude i niöËe öto su gomilama Ëekali u dvoriötu, i da bi ih zabavio, ispriËa im otprilike ovakvu priËu:

ÑBio jedan Ëovek öto je bio mlad, i vredan, i kuraûan; no ûiveÊi na jednoj pustoj planini gde nikog od qudstva nije bilo, neoûewen, nemaðaöe dece: i to mu je bilo krivo, i to ga je muËilo. Molio se Ëesto Bogu; veÊ Bog kao da ga nije Ëuo; nijedno devojËe da proðe planinom, kojim bi se oûenio. Ne znajuÊi öta da Ëini, odbra crveni zreli plod maka, izdvoji semewe, okopa celu kosu planinsku jugu obrnutu, zaseja je i poËeka usev. I gle, uskoro zazeleni planina, i rascvetavöi se, iz svakog je cveta virila po jedna glava deËija. Pokupi decu, othrani ih mlekom koöutijim, od wih qude podiûe; od tog doba planinom nastade zemqa sreÊna.ì

Zapqeskaöe deËica ruËicama na tu skasku, a ona naprednija umiqavahu se: Tata, tata, öta si nam kao dar doneo? Wega to snuûdi vrlo i bi mu neprijatno, setivöi se da tako neöto nije mogao predvideti; kako se poËe pipati po telu za kesu novaca da ih bar tim obdari, naiðe na plug u nedrima; nasmeöi se i iznese im ga onako sa volovima upregnutim. Deca ga odmah opkoliöe, zahojhotaöe na ûivotiwe, druga se dohvatiöe ruËice.

éena se prestravqeno osvrte: UpropastiÊe mi sobu! No, no, mila, mirio je venËanik, neka je zaoru, neka je pooru, zasejaÊemo je potom da nam setva nikne sred ogwiöta.

F SADRéAJ

A glas mu je bio tako miran i siguran da se nevesta samo nasmeöi i nastavi mesiti Ñdok se tavanica ne oznojiì.

On leûe da spava, spremajuÊi se za sutraöwe veliko pluûewe.

[1921]

F SADRéAJ

Stanislav Krakov

ALHIMI»AR

Ñ»itao sam kako se preci nasleðuju, i znao sam da se neko od predaka u meni nastanio, ali ko?...

Traûio sam, no dugo nisam naöao. Moûda ih je bilo i dvoje. Sve je to sedelo u mome kosturu. Boûe, kakva se paklena larma ponekad u meni pravila. A ja, izdvojen u kutu, moûda samo u usnama, smeöio sam se zadovoqno.

Naöi preci. Stari lupeûi. Uvek u miru, i uvek se vraÊaju da joö neku novu koûu pocepaju.

äta smo mi svi? Daleki odjek davno umuklog glasa, drevna slika veÊ istrulelog tela. Jedan mali rumeni komad mesa koji plaËe, stvoren u qubavnome grËu, a u koji se uvuËe jedan daleki predak koji neumorno luta kao vampir. Ako je parËe dobro, po dva-tri ulete u wega.

A ko je uöao u mene? Traûio sam, i najzad sam pronaöao. Koliko me je to samo muËilo.

Rodio sam se u zamku na Vavelu. Zaboravio sam pre koliko je to vekova bilo, jer sam u posledwe vreme izgubio smisao brojeva. Roðen sam van braka, pa me nisu ni krstili. Docnije su me prozvali Sigmundom i primili kao pravog sina

F SADRéAJ

vlastelinovog, razume se, poöto je on veÊ umro. Imao sam duge plave kose koje odjednom postadoöe riðe. Dobri katolici su me se bojali, i krstili se, kada bi se pribliûili zamku, jer su u wemu iza prozora uvek svetlucali crvenkasti plamenovi. Govorili su da to neËastivi kod mene silazi. To jest, ne kod mene sadaöwega, veÊ onog proölog ñ onda kada sam imao riðu bradu i jedno oko belo, jer ga je Ëudesni plamen opalio. Niko ne znade reÊi kakve je boje bilo moje drugo oko. Svako je u wemu video onu boju koju je ûeleo. Samo kada sam bio u sobi pred retortom i malom usijanom peÊi, koja se veËito puöila, ili kada sam skriven u podrumu provlaËio drhtave duge prste kroz zlato u kovËezima, onako kao öto qubavnik miluje kose svoje qubavnice, tada su moje oËi bile ûute kao plemeniti metal. Bio sam Jevrejin. Da, uvek sam istraûivao zlato. Kada sam umro, sahranili su me bez sveötenika.

VeÊ sam vam rekao da je moja mati sagreöila, i da sam dete roðeno van braka.

Eto, to mi je sve priËao vlastelin, u Ëijem je zamku moj proöli lik visio, a u koji me sluge u livreji sada nisu ni htele pustiti.

Ipak sam uöao blagodareÊi znaku urezanom na mome prstenu. Kako se dobri starac obradovao, kada me je ugledao. Grlio me je u staroj, crvotoËnoj dvorani, dok su mu kÊeri igrale na poqu tenisa.

Da ne bih zaboravio, moram vam odmah sve reÊi. Te iste noÊi spavao sam sa najstarijom. Druge dve su bile devojËice, kojima nisu joö ni iznikle grudi. Ali da li ih je i bilo joö dve? Ne seÊam se. Znam samo da sam ja tada bio mlad, nisam imao riðe brade ni belog oka, veÊ su oba blistala Ëas kao zlato, koje

F SADRéAJ

je onaj Ja negdaöwi traûio, a Ëas bile zelene kao trava u engleskom vrtu.

Stari Ludvik predstavio me je kÊerima. Osetio sam pogled najstarije kako ispituje sastav moga tela.

Rekla mi je da me poznaje, iako me nikada dotle nije videla. Kazao sam da je moj lik visio u dvorani, ali ona nije mislila na Sigmunda jednookog, jer su i drugi likovi poËivali tamo popraöeni.

Dok je za veËerom sluga sa podbulim okom nalivao vino, osetio sam laki dodir wene noge, i pogled, pri kome joj se oËi suzile, i postale kao dve crne pruge.

Sreo sam je potom u hodniku. Svetlost je bila daleko u jednom kutu, te je sve bilo u polutami. Ponudila mi je svoje vlaûne usne, i poznao sam je u poqupcu.

Ostavio sam vrata svoje sobe otvorena, i baö kada je ponoÊ tukla na zvonu Ëasovnika, osetio sam je gde dolazi. Tada je sve bilo tamno, jer sam i na prozorima stisnuo zavese, ali kada je u zoru poöla, kada sam pustio svetlost jutra da joj vidim telo, koje me je pilo cele noÊi, video sam da je na golim pleÊima imala ogrtaË boje oËiju preplaöenog miöa. Zar nije bila Ëedna?

Oûenio sam se wome. Starac je bio sretan öto Êe se loza nastaviti.

Odneo sam je sobom u daleki grad, daleko od Vavela, daleko od Krakova.

Hteli smo poneti i naöe likove iz dvorane, ali ne dade nam starac. KÊer sam mogao voditi gde sam hteo, ali su likovi imali ostati u zamku. Zaboravio sam vam reÊi da je i lik moje ûene bio

F SADRéAJ

tamo. Razume se one proöle ñ one wene daleke prababe koja je u wu uöla. Moju sadaöwu ûenu radio je samo jedan mladi slikar i to nagu, opruûenu, ukraöenu samo sa dve zlatne narukvice. Tu smo sliku poneli sa sobom.

A znate li ko je ona bila? Rekao sam vam da sam ja (onaj proöli) dete greha moje majke sa Jevrejinom. Tu sam vam povest svoju ispriËao. A moja sadaöwa ûena bila je moja negdaöwa mati.

Pre nego öto smo poöli iz zamka naöao sam u biblioteci rukopise. Tu je bilo mnogo Ëega o Sigmundu jednookom, tu su bile i wegove zabeleöke pune Ëudesnih znakova o kamenu mudrosti.

A na jednome pergamentu neka bogougodna ruka zapisala je ovo:

...Bila je neodoqiva telom ali greönija od Marije EgipÊanske. Kada u Ëitavoj pokrajini ne ostade nijednog viteza, ni wihovih kowuöara, ni slugu ötitonoöa sa kojima ona ne leûe u postequ, onda poËe greh provoditi sa Jevrejima, Tatarima, psima, Turcima i drugim nehriöÊanskim liËnostima.

Gospodar koji beöe slab i mekuöan Ëovek umre od tuge i stida, a ona tada dovede u zamak svoj greöni plod, zaËet od Jevrejina torbara, dotle gajen kod dadiqe u selu, nadede mu ime Sigmund, i naËini ga naslednikom.

Zamak postade mesto gostoqubqa. Svaki putnik i namernik delio je postequ gospoðinu.

Mladi kapelan, koji je dugo tajno savetovao gospoðu i vodio je ka putu spasewa, umre od Ëudne bolesti koja mu rastoËi kosti, i u luku izvi kiËmu.

F SADRéAJ

U zamak je doöao novi kapelan poboûni starac, izdaleka.

Vlasi su mu bile bele i Ëasne, usta mu mirisala na tamjan, i pogled bio svetao kao plamen voötanica.

I doðe reöen da greönu gospoðu izvede na stazu kajawa. Uðe jednog jutra kod we, dok je napoqu besnela oluja, i ûalosno piötalo drveÊe na vetru.

Gospoða kao i uvek ogrnuta preko golog tela samo plaötom od meke svile, na kojoj je umetnik iz Kine izradio sve slike razblude i greha, doËeka ga sedeÊi kraj kamina u kome su buktale duge cepanice.

Kapelan je pozdravi hvaleÊi ime Spasiteqa. Gospoða se tuûno nasmeöi i reËe:

ñ Ako dolaziö u ime Gospoda, kao Magdalena Pokajnica, noge Êu ti oprati suzama i kosama svojim izbrisati.

I rasplete svoje kose koje jurnuöe niz wu kao potok iz planine.

Sluga se udaqi sa vratiju na koja se teöke zavese navukoöe.

Napoqu se grËila promrzla poqa po kojima se joö gonile ozeble Ëavke i gavrani, vetar je jaukao, i savijao drva koja su plakala.

Dugo je ispovest trajala. Kad najzad poverqivi sluga uðe da ogleda vatru, naðe kapelana golog i razbluðenog.

»udno je bilo wegovo mröavo, neoprano telo kraj sjajne koûe gospoðine. A ona je poloûila wegov smeûuran obraz po svome trbuhu, i milovala prstima optoËenim prstewem glatku lobawu starËevu.

F SADRéAJ

Joö te noÊi kapelan ugleda straöno priviðewe. Provede celu noÊ kleËeÊi u molitvi pred raspeÊem, a u zoru pohita ka Cenötohovi da tamo pred ikonom Bogomajke isprosi milost, ali ga na putu kurjaci rastrgoöe.ì

Eto to sam proËitao na jednom pergamentu o svojoj majci i supruzi. Bilo ih je joö i ja ih zajedno sa formulom zlata sa sobom odnesoh.

Tako je otpoËeo moj novi ûivot.

Odveo sam ûenu u daleki grad. Bio sam sretan öto sam je naöao, i voleli smo se. Tek kasnije opazih mnoge praöqive tragove tuðih stopa po woj, kao kad pobedioci pregaze preko zastave pobeðenih. I videh kako meri istim pogledom kroj tuðih muökih tela, kao öto je onog dana merila sklop moga. I poËe ceo grad öaputati o wenim qubavnicima. A ona je bila najlepöa u gradu. Ne mogadoh je ostaviti, jer se moje meso naviklo na weno, i vikalo za wime kao ûedan u pustiwi za vodom. Pa ipak su ono sve bile laûi. Ne, moja ûena nije imala qubavnika. To sam uvek bio ja, to je uvek bilo udvajawe moga mesa.

Zato potraûih Sigmunda alhimiËara u sebi. Crvena svetlost oboji prozore moje male sobe, kao öto je nekad bojila öiqaste prozore zamka. Ali nije bilo katolika da se kraj wih krste. Svi su u gradu verovali da to moja ûena daje znake

qubavnicima. I niko se neËastivoga ne seti.

A ja sam radio. Trebalo je uniötiti meso. U wemu je bila sva poûuda.

Bore se kupile kraj umornih oËiju, znoj je kapao sa Ëe-la, lice mi je poûutelo, i vlasi postale crvene. Ali se meso nije moglo uniötiti. Samo su crvene bolne brazde ostajale po wemu, i krv je

F SADRéAJ

kapala po kamenim ploËicama. Videh da se sa crvenom svetloöÊu niöta ne moûe uËiniti.

Pogasio sam peÊi, utulio crvene plamenove i zavio rane po telu. Po retortama se puöile teËnosti, i prötale u spajawu.

Potom sam udesio mnoge sprave, na kojima se blistala sjajna dugmad i poluge. Radio sam polugama, i pritiskao dugmad.

Kao u paklu prötalo je od varnica, i sve se zavilo u svetlost zelenu kao moje oËi. Na meseËevoj svetlosti zelene kugle ugledao sam sve svoje kosti. I smejao se moj kostur i skakao u ludoj radosti. Meso je bilo kao magla. U wega sam ubadao dugaËke igle, i krv nije tekla. I polivao sam ga puöeÊim teËnostima. Mesa je nestalo. Samo je kostur skakao u sobi. Meso je bilo uniöteno, poûude je nestalo, bio sam obraÊen, spasen.

Zar nisam bio HriöÊanin? Morao sam misliti i na spas svoje ûene. Kad onu negdaöwu crkva nije spasla molitvama, ovu sadaöwu Êu ja spasti Ëarolijom alhimije.

Poöao sam u loûnicu da je dovedem, da je spasem. VeÊ Ëitave nedeqe nisam kod we noÊu ulazio, jer sam Ëitave noÊi radio.

Bila je u sobi sama... a Ëuo sam öum i dva qubavna ropca.

Gospode, da nije to moje uniöteno meso kraj we preölo, i parilo se sa wome? Za trenutak sam Ëuo samo kako klepeÊu moje kosti, ali ih u tami nisam video. Zelena kugla svetlela je samo tamo u sobi.

Vratio sam se natrag i poneo dve boce puöeÊe teËnosti. Meso se mora uniötiti. Nagnuo sam se nad posteqom iz koje su dva umorna disawa dolazila, a u

F SADRéAJ

kojoj se dva naga tela belasala. Zar nisam rekao da se moje uniöteno meso kraj we u postequ skrilo.

Otvorio sam boce, i suknula je sa plamenima teËnost.

ZacvrËa, zapiöta, neko bolno zajauka, drugi urliknu. Kao kada male kuËiÊe ubijaju, tako je to cvilelo i piötalo. Ali belina je nestala. Sve se zavilo u plamene, sve pocrnelo, samo se joö neöto uvijalo i cvrËalo kao zmija u ogwu.

Avaj! Sad tek videh da poûuda nije leûala u mesu. Ne. Svi sa mesom bili su mekuöci i nijedan nije poznao ûene. U posteqi se dva kostura parila na svetlosti plamenova, koji su iz we izbijali.

Bilo je puno smrada izgorelog mesa... ali zaöto je bilo dva kostura, kada sam umro? Zaöto.

To nikada nisam mogao doznati.ì

ññ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ ñ

ñJesi li proËitao? ñ upita me prijateq, i na moju potvrdu uze mi te mnoge zguûvane listiÊe iz ruku. ñ Eto, trebalo je da doðe ludilo, pa da od hemiËara naËini kwiûevnika ñ nastavqao je lekar, i brisao zamagqena stakla naoËara. Od wih mu je ostao na kukastome nosu crveni rawavi trag.

Ja sam se smeöio i gledao ovaj izdan rukopis na wegovim kolenima.

ñI sva nesreÊa zbog jedne obiËne, svakodnevne drame. Radio je uvek noÊu, i jednom sretan zbog iznenadnog pronalaska pojurio je da obavesti ûenu, koja je spavala. Zatekao je zajedno sa qubavnikom u posteqi. Isuviöe se pouzdala u wegovu naviku da noÊu ne izlazi iz kabineta u kome je radio. Obuzet trenutnim ludilom pojurio je natrag, zgrabio boce sa nekom straönom kiselinom, i razbio ih nad

F SADRéAJ

wihovim nagim, spletenim telima. Moûeö sav uûas zamisliti. Zaista su skoro samo kosturi od wih ostali. I Ëovek eto sada sedi kod mene na leËewu i piöe. Tako se broj vas, kwiûevnika, poveÊao, smejao se lekar.

Sa osmehom sam primio ovu primedbu o poveÊawu kwiûevnika, i zatraûio da vidim Ëoveka.

Drûali su ga u Êeliji, jer su ga smatrali za opasnoga.

Video sam ga kroz reöetku u pustoj sobi obloûenoj duöecima. Sedeo je u dugoj koöuqi, zategao je kolenima i neöto crtao prstima po woj.

Kao da nas je osetio na reöeci, podigao pogled, i tada ugledah samo jedno wegovo oko, koje je neöto pitalo. Drugo je bilo belo.

ñ Izgubio ga je te noÊi, jer mu je jedna kap prsnula u wega, i zanavek ga uniötila.

»ovek mröav kao kostur, leve ruke izgorele i crne, sedeo je mirno nasred sobe, i traûio neöto u znacima, koje je prstom po kolenima crtao. Reöavao je zagonetku.

Opet je digao jedno oko na nas, ja se tada setih wegovog rukopisa, i u pogledu toga pomuÊenog oka ugledah pitawe, ugledah ono zaöto, kome on joö nije naöao reöewe.

»ovek je i daqe ostao da reöava zagonetku.

[1922]

F SADRéAJ

Dragiöa VasiÊ

VITLO

Srce mrtvo, nebo mrtvo, sve mrtvo ñ oh, nije Ëudo. One noÊi nije se moglo daqe, morao sam reÊi (kakav Ëemer rastanka!): jaoj, zbogom, sva prijateqstva, sve simpatije, sva pobratimstva, sve qubavi moje, zbogom, zbogom svima! Tada sam pobegao na grobqe. A znao sam dobro da nisam prvi oËajnik öto je, gowen neodoqivim i nejasnim nekim nagonom, potraûio Ëarne senke onog drhtavog i dragocenog mira gde se Ëovek laköe oseÊa kad se isplaËe. Imao sam onamo plemenitog i umnog roditeqa duöe, na koga sam se, u onoj idealnoj srodnosti srca, naslawao, i sa kojim sam produûio da opötim i posle, uveren da on uvek misli mojim mislima, sawa mojim snovima, tuguje mojim tugama. Bilo je to Ëudno zaista, i ja to ne umem ni da izrazim, ali sam na onom grobu uvek jasno oseÊao kako struji, kako se provlaËi, kako kroz zemqu, kroz travu, kroz tamwan, prodire do mene, pa se upija i nada mnom vlada, ona snaûna, tajanstvena i neodoqiva misao wegovog mrtvog mozga.

Ja sam verovao da mrtvi misle, i uteöen tamo vraÊao sam se ponovo u ûivot.

F SADRéAJ

Ali, eto, one sam noÊi sedeo uzalud: zemqa je Êutala, trava nije disala, tamwan nije goreo; sve je bilo nemo, crno, nepomiËno, mrtvo. I taj ledeni uûas mrtvila uveri me: da je iznenada, neobjaöwivo i nepovratno, nastala smrt one ûive i moÊne misli öto se dotle tako Ëudno probijala do same moje rawene duöe, koju je uvek divno znala da uteöi. Tada osetih kako se muwevito pokidaöe niti posledweg prijateqstva i posledwe nade.

Baö u tom Ëasu ja zaËuh kako se kroz mrtvilo grobqa razl ûe maËji jauk, koji mi smrtnom jezom zaledi srce. Muwa, bez grmqavine, obasjavala je nebo, po kome su polako, sasvim polako, puzile oblaËine, teöke i ogromne. I to besno maËje zavijawe usred jezivog mrtvila grobqa, i one avetiwske oblaËine öto su puzile po nebeskom okeanu, ispuniöe mi duöu onom ledenom, pustom i najpotpunijom usamqenoöÊu kad se Ëoveku, u najveÊim mukama smrtne tajne, Ëini da je nadûiveo sve. Tada, sa prokletstvom ûivota, ja doûiveh posledwu samoÊu.

Sa duöom punom bezboûniËkog bola, ja ostavih grobqe praÊen krupnim kapqama kiöe. A kad sam legao, kiöa je pquötala. U limenom ûqebu, na zidu pored moje glave, guöila se voda. I meni se Ëinilo da se onaj mutan, ûut i prqav muq ruöi pravo u moje srce, da ga plavi, da ga davi, da ga guöi u onom najkrvavijem ropcu umirawa.

* * *

Vrlo davno izgubio sam najvoqeniju sestru, mladost plemenitu i neûnu, divne kose, valovite i plave, sivih velikih oËiju i bolesno rumenih

F SADRéAJ

obraza. Upamtio sam jasno ovu wenu sliku: pogurena, radila je ona jedan zidni vez, sloûen jedan rad prepun ruûinih buketa, granËica, zvezdica i krstiÊa, izvezenih i pravilno poreðanih na modrom i sivom poqu u velikom i crnom okviru od vunice.

»ini se mome seÊawu: da je ona tome poslu posvetila viöe godina, i tako, malo pogurenu u radu, sa onim bolesnim rumenilom upalih obraza i oËima vlaûnim, dubokim, öiroko otvorenim, kao osenËenim smrÊu, i kao da ne gledaju u onaj vez nego u beskrajnu, nedoglednu dubinu, ja sam je i upamtio.

Taj vez u crnom okviru, kao ogromna posmrtna plakata wena, visi od tada, i od moga detiwstva, uvek na istoj strani, na istom zidu spavaÊe moje sobe. Ja sam Ëesto, noÊu, satima gledao u wega. I zaËudo, uvek sam imao oseÊawe da je on, onako priqubqen, sasvim srastao sa onim zidom na kome je visio. I dok sam mlaði bio, muËno mi je vrlo bilo gledati u wega. A docnije, privlaËio me on sve viöe i viöe, pa me vukao sebi, i nekom osobitom i Ëudnom mrtvaËkom draûi upijao me tako da sam se ja, leûeÊi sa strane i naslowen srcem na wega, oseÊao kao na samim prsima wenim, odakle sam gledao u ono samrtno bledilo wenog neiskazano plemenitog lica.

I tu je moje posledwe pribeûiöte bilo: tu sam se radovao, tu sam plakao, tu se teöio, ûarko qubeÊi one sive velike oËi usred buketa od ruûa, öto su kao ûive gledale u mene, i pritiskujuÊi srcem milu uspomenu na tome svetom zidu u kome kao da je, a ne u grobu ñ to sam sve viöe uobraûavao ñ poËivalo ono moje tako drago stvorewe koje sam toliko voleo.

F SADRéAJ

Koliko mi se puta, poöto bih ugasio sveÊu i umirio se, uËinilo da oseÊam Ëudne öumove i vidim kako wena bleda senka proleÊe preko onih bezbrojnih krstiÊa i zvezdica öto ih je nekad, danima i noÊima, wen paûqivi pogled milovao, upijao, grlio i mazio.

Ali one noÊi uzalud sam qubio onu uspomenu, kao i grob: ona je bila ledena i mrtva. Te noÊi ja sam imao Ëudno oseÊawe: da na ovom zidu visi moj sopstveni mrtvaËki pokrov, i uûasnuo sam se. Iz svih öupqika onoga veza izvirivalo je hiqade ËeliËnih iglica öto su ûivo, sloûno i muwevito odskakale svojim uûasno zaoötrenim öiqcima da me bodu, da me smrtno ubadaju usred samoga srca. A viöe moje glave, u drvetu moje posteqe, neumorno, jezivo i neumoqivo, strugao je crv bedne moje nerve. »inilo mi se, pored toga, kako se usred dima voötanih sveÊa, uz uûas Ëudnih öumova, neke teöke a nevidqive gvozdene poluge ravnomerno, i jedna za drugom, spuötaju i slaûu na same moje jadne, pune neiskazanog straha, grudi.

Oh, zar je ono stvorewe samo zato ûivelo da meni spremi ovaj mrtvaËki pokrov? I u bolnoj napetosti pokuöao sam sve da se spasem, da se izvuËem, da pobegnem ispod onog svog uûasnog pokrova. Uzalud. Kao avet ustremqavao se on sve viöe i pritiskivao me. I tako, ukoËenih, uûasnutih oËiju, sam, bez pomoÊi, bez iËije pomoÊi, jednim beskrajno dalekim pogledom ñ oh, zaöto ne znam da izrazim? ñ ugledah te noÊi onu najpustiju prazninu praznina kad srce vapije za smrÊu rikom najslaðeg spasewa.

F SADRéAJ

* * *

Sutradan bila je nedeqa. ProleÊe je disalo pluÊima punim rajskoga mirisa. I sa livada je pirila mirisna sveûina, i svileni vazduh je podrhtavao. Iziöao sam da öetam; ulice su joö prazne. Sve kuÊe poznajem, ali qude, Boga mi, ne znam. Idem pravo dedinoj kuÊi. Volim viöe svega wegovo ogromno poöumqeno dvoriöte: lepöe je i ugodnije od javnoga vrta. U wemu je i najviöe mojih uspomena iz detiwstva.

Naslonio sam se na jablan, trava mi do kolena. Park je pun tica. Tamo, u uglu parka, bila je quqaöka, onamo vitlo, pamtim dobro. Deda je u tome uûivao. Nedeqom, rojevi dece, kao öareni leptiri, napune wegovu veliku avliju. I odrasli su tu ñ da slavne li divote ñ i sveopöti je urnebes i vriska. On sedi na doksatu, on je blaûen, miriöe ruûu, igra Êilibarskim brojanicama i smeöka se.

Bilo mi je pet godina, bio sam stidqiv. Moje plaöqive oËi, moje malo slabo srce, najviöe se bojahu vitla. Oh, vitlo! A veliki se niöta nisu bojali. MiöiÊima snaûno obuhvate paoce, sede baö kao na stolici, samo zaûmure. Onda vitlo, podmazano katranom, zaökripi. Sa obadva kraja razmahnu neËije snaûne ruke, i, za tren oka, kovitlac, uûas. Poneko, napregnutih oËiju, Ëvrsto stisnutih usana, gleda, pusti krik. Onda, usred straöne vike i vriska, bes vitla dostiûe vrhunac. U groznoj napetosti, usred vrtoglavice, ona lica sve neprirodnija, sve neobiËnija, sve Ëudnija, sve straönija. Boûe moj, poduhvaÊeni vetrom, pramenovi one zavitlane kose devojËica tako se divqe vihore oko glave kao da Êe se sad otkinuti i

F SADRéAJ

odleteti negde bestraga daleko. Pa se posle baö niöta ne raspoznaje, i ona bezobliËna masa vrti se, vrti kao pomahnitala, te se ne moûe u wu ni da gleda. I tako se mewaju redom.

ÑKad odu veliki, onda Êemo mi, ali sasvim polako, jer smo joö mali.ì

Bio sam tuûan i pratio sam quqaöku. Ja ne znam zaöto, kako i kad su me dohvatile neËije snaûne ruke, podigle, ponele i posadile na vitlo, ja ne znam, oh, ja ne znam! Uûasnut, ja nisam smeo ni vrisnuti. Ja Ëak nisam mogao verovati da to moûe biti tako, silom, protiv moje voqe. Ne znam ni kako je tada izgledalo moje jadno lice, ali ono öto sam video na drugom kraju vitla, bilo je uûasno. Taj smrtni uûas na licu moga starijeg brata i danas mi je pred oËima. Onda je vitlo zaökripelo. GrËevito, kao da se davim, öaËicama svojih malih ruku i miöicama snaûno sam stegao paoce, Ëvrsto stisnuo zube i jako namrötenih obrva zaûmurio. OseÊao sam da mi se kosa kostreöi. Onda se vitlo zahuktalo. Ja ne znam öta je bilo sa mojim bratom, ja ga viöe nisam video. Ja viöe nisam ni disao. Najpre sam osetio kako mi hladno piri po leðima. Onda je neki neizmerni val jurnuo na mene. äiban vetrom po obrazima kao ûar vruÊim, ja sam u poËetku osetio neku zagluönu grmqavinu u uöima, u kojima mi je posle onaj presecani vazduh stao fijukati, zviûdati, zujati, i tako besno ciËati da sam mislio: ogluveÊu. Tada mi se uËini da letim nad zemqom i da s vrtoglave visine, dole ispod mojih nogu, oseÊam beskrajnu, nedoglednu daqinu. Iz trena u tren vitlo leti sve brûe, vetar vitla sve luðe. Najedanput crveni, ûuti i zeleni kolutovi zatreptaöe pred mojim oËima, pa se sve te boje

F SADRéAJ

sliöe u crno, i preda mnom grozan, crn kao ugarak, razjapi Ëequst i puËe uûasan bezdan u koji kao da poleteh strmoglavce. Meni se uËini da u onoj uûasnoj, najcrwoj provaliji vidim svoju neizbeûnu smrt. ÑBoûe moj, dragi Boûe moj, gde sam? äta je ovo? Da li joö ûivim? Ili sam zapao u ðavolsko kolo? Tonem u ponor. Kraj. Zbogom!ì A glava se vrti sve viöe, sve brûe, sve luðe, kao vreteno, kao bunarski toËak, baö kao bunarski toËak kad se puna kofa ispusti i pojuri svom silinom naniûe. ÑZbogom. U bunar, sigurno u bunar, kao maËka. Ili moûda jaöem na jarcu, ili na grebenu, ili na vratilu, kao prava pravcata, gola veötica, a moûda sam ja baö ta gola veötica: sigurno, posigurno na jarcu jaöem, posle Êu se pretvoriti u ûabu.ì U smrtnoj nemoÊi ja sam oseÊao, ja sam lepo oseÊao kako ûivot beûi od mene, beûi, beûi negde, baö kao vetar; ja sam potpuno bio uveren da je moj samrtni Ëas kucnuo. Ali usred one grmqavine u uöima, usred onog crnog oblaka, iako sasvim oslepeo, obamro, poludeo, ja sam ipak Ëuo divqu vrisku mojih xelata i demonski kikot gledalaca, koji su se mojim smrtnim mukama neiskazano naslaðivali. A vitlo besni, pomahnitalo, sasvim pomahnitalo. ÑHoÊe li ovo proÊi? Dokle ovako? Boûe, Boûe sveti, veliki! Smiluj mi se! Saûali se na me. Spasi me! Spasi me! Spasi me!ì

OseÊam: usta mi se osuöila, u slepim oËima, u bilima, pod grlom, pod grudima, svuda, ludo brzo bije, kuca neöto kao ËekiÊ; poludeÊu, umreÊu, öta Êe biti sa mnom! ÑGotovo je, gotovo je, evo sad, mislim, sad Êu videti dedu, onog po majci: moûda Êe me on pridrûati, a moûda neÊe, nego Êe me, nego Êe

F SADRéAJ

me ða... ða... ðavoli, ku... ku... kukama odvuÊi u pakao. A mogli bi da me spasu, ni punih pet godina nemam, Ëetiri i peta, kaûe ma... ma... mama. Da su dobri, oni bi me mogli spasti. Prokleti deda, öta mu je trebalo vitloì... fii... fiii... kvr... fiii... fiii...

kvr... Ñsamo mene da ubije, viöe niötaì... fiii...

kvr... I sve tako juri vitlo, i meni juri kroz glavu. Oko sebe razbiram joö uvek smejawe. ÑZbogom, Natoì, mislim, Ñvoleo sam te mnogo, ali moram da umrem, eto. I Leonu Êe biti ûa... ûa... ûao, i urlaÊe svaku noÊ, a u ökolu neÊu nikad poÊi; a kad bi jedan ovde imao srca... ali mene niko ne voli ñ jaoj niko ñ zato öto sam veötica i jaöem na vratilu.ì

U jednom trenutku, usred one oluje uûasa, ja otvorih oËi. Oh, grozote! Ovoga Ëasa Ëini mi se kao da oseÊam svu gorËinu onoga gaðewa i kao da sve vidim ponova. Bezbrojne maske, zinule, iskrivqene, ismevaËke, zaûagrenih divqih zenica, iskeûenih, kao u grabqivih zveri, zuba, bezumno sreÊne, pune pakosnih bora, ruûne do smrtne odvratnosti, beËile se, kezile, cerile na mene tako besmisleno i bezumno da sam ja najbrûe morao zaklopiti oËi da napreËac ne svisnem od bola. Kao jedno jedino biÊe, odvratne, nemilosrdne, zlokobne, straöne, slile su se one bile sve u jedan jedini gest, u jedan izraz, u jedan bes, u jedan uûas, u jednu jedinu najdemonskiju masku koju je moja detiwska fantazija mogla da zamisli. Za onaj sekund napregnutoga vida ja sam se uverio da su se deca, pred ovim besmislenim uûasom, bila razletela na sve strane i daleko pobegla od vitla. Oko mene su bili samo odrasli, i ja sam ih lepo video Ëak na tarabama kako, naËiËkani tamo, vriöte, mlataraju rukama i besne naslaðujuÊi se

F SADRéAJ

najzverskije u mojim neiskazanim mukama, najoËajnijim koje su me mogle snaÊi.

I tada, dok su moje utrnule ruke krvavo stezale one uglaËane paoce, kroz moju malu poludelu glavu proðe misao, koja je od tada, u najtajnijem dnu moga srca, ostala najbolnija moja misao ûivota: zar niko, ama zar baö niko, tu meðu tolikim svetom, mene ne voli, i neÊe da pomogne, zar niko? Oh, ja sam tada, toga Ëasa, toga straönog Ëasa, preûiveo sav svoj ûivot.

Najedanput, vitlo je ponova zaökripelo. Uûasno je obrtawe popustilo, malaksalo, dok sasvim prestade, pa se ja, sa glavom punom olova i strahovitim vriskom, sruöih na zemqu. Oko mene okretale se kuÊe, drveta, krovovi, öupe, tarabe, qudi, bunar. Bunar se okretao kao Ëigra. Malo posle video sam brata na travi i Ëuo kako nas hvale: sad smo se oslobodili.

Omlitaveo, skoro onesveöÊen, povodeÊi se, sa rukama koje su mrtvo visile niz telo, sa glavom punom zujawa i uzdiöuÊi plaËqivo, udaqio sam se polako i pao na travu. Boûe, zar je to, dakle, to je vitlo? Na mene viöe nisu obraÊali paûwu. A oko mene bilo je puno cveÊa i nada mnom su pevale tice. LeûeÊi na leðima, ja sam pogledao u nebo; gle, mirno li je, neûno li je: nikad dotle nisam video tako milostivo, tako blago, tako veselih, tako dobrih oËiju nebo! I tada osetih, ja tada Ëudno osetih da je ono jedino koje me ûali, jedino koje me sa puno beskrajne dobrote i neûnosti gleda, miluje i voli. Bio sam se veÊ sasvim povratio kad ugledah dva leptira öto su poletela iz cveÊa. Ja skoËih. Moj okrugli öeöiriÊ od slame leûao je na travi: ja ga hitro podigoh i pojurih za wima. ZaËas oni se

F SADRéAJ

izgubiöe; ali, gle, ja na wih nisam viöe ni mislio. Ja sam beûao od vitla. Ja sam trËao kroz travu, i gore su cvrkutale tice. Preda mnom daleko, polivena zlatom sunca, neûno i lako lelujala se poqa, plavila se brda. A gore, gore se smeöilo nebo, moje nebo, milo moje dobro nebo. I dok mi je duöa treptala pokretom nebeske miline, ja sam, vitlajuÊi moj mali öeöir od slame, trËao, trËao, trËao, mahnito roneÊi u slast onog beskrajnog mira, onog milovawa, one poezije, ispuwen gromkom radoöÊu samoÊe, usred moje prirode koja me voli, i pod mojim blagim, mojim slatkim, milim mojim nasmejanim nebom.

* * *

Ja sam bio naslowen na drvo, a cveÊe mi kolena milovalo. Tice su lepetale krilima, mazile se glavicama, qubakale otvorenim kquniÊima i cvrkutale. Kroz raskoöno zelenilo grawa i kroz fino svileno tkivo vazduha öto je ushiÊeno treptao, pun sveËane radosti i mirisa sveûeg liöÊa i trave, ja sam, milovan onim sasvim blagim duhom proleÊweg vetra, gledao daleko u planine öto se plavile. Oh, Boûe, zar je sve ono bilo vitlo? Oh, Boûe, trideset i pet godina! Oh, Boûe, kakav suludi, kakav vihorski niz nejasnih dogaðaja, kakve beskrajne magluötine, kakve maske usred one bezumne oluje uûasa kojom sam tako podlo i tako divqe sruöen, oboren, krvavo smrvqen u sav onaj besmisleni vrtoglavi bezdan ûivota pun straha i pun sumwe, pun rðavih snova i pun uûasa! Oh, Boûe! Bila je nedeqa. Pod nebom, u plavom vazduhu, lebdeli su beli golubovi. Kraj mene, veseo, ûiv,

F SADRéAJ

bujan, bistar, kristalan, blistao se, Ëavrqao, mazio se potoËiÊ. VoÊke su öirile svoje mlazeve miomirisa. Svud oko mene kucala je bezumna radost ûivota. Bila je nedeqa. I ja sam oseÊao, ja sam gledao, ja sam lepo video: kako ta nedeqa, kako taj svetli i sveËani praznik, kao jato lastavica, u najfinijoj lakoÊi gracije, mazno, radosno, lako, treperi u onom boûanskom zraku punom tajnoga Ëara, punom dalekog, finog brujawa öto iz same dubine neba donosi onu idealnu ûeð za uzviöenim, za najviöim ûivotom i poezijom, za najûivqom nadom i harmonijom, za najlepöom i najviöom slaöÊu. Kao neka bezgraniËna moÊ qubavi na onom najveÊem vrhuncu zanosa prema Bogu, kao beskrajna voqa za sreÊom, kao divqa, ûarka radost i teûwa za ûivotom, neka ûeqa neodoqiva i pusto nemoguÊa da poletim, da se vrtoglavom brzinom vinem poput lasta, onih radosnih crnih strelica öto tako sjajno lako kruûe plavim zrakom po bezgraniËnim, svetlim, sveËanim prostorima, onim najviöim, pa da hvatam, onako u letu, u öake, u pune prepune pregröti, u pune grudi, one slatke nedeqe öto drhti, da se svim svojim biÊem, u divqem oduöevqewu najviöeg zaborava i najviöeg izbavqewa, veËno u woj utopim, obuze me.

I najednom, neöto neizrecivo sveto, kao da se nov, dubok, dotle skriven ûivot muwevito probudi, ja osetih kako sve u meni procveta, proklija i zaklikta.

Iz cveÊa oko mene poleteöe dva leptira. »vrstim, lakim, detiwskim, kao krilatim trkom, ja pojurih za wima. Oni mi umakoöe. Ali ja za wih nisam ni mario. Ja sam beûao od vitla. Ja sam trËao, ja sam radosno trËao, ja sam ludo radosno

F SADRéAJ

trËao, jer su moje grudi u toj skladnoj, plemenitoj, umiqatoj usamqenosti, u tom Ëistom miru, u toj dubokoj ganutosti i paniËnoj opojnosti, bile pune prepune one iskonske svetosti praznika, jer je moja duöa u onom najlepöem i najsvetlijem, u onom nasmejanom zdravqu deteta ponova zatreptala straöÊu blaûenstva nebeskog i nebeske Ëednosti.

[1923]

F SADRéAJ