Добавил:
Upload Опубликованный материал нарушает ваши авторские права? Сообщите нам.
Вуз: Предмет: Файл:
Венедовы jезык 2.docx
Скачиваний:
0
Добавлен:
01.05.2025
Размер:
43.96 Кб
Скачать

Glava pęťa: Čyslenník.

Jeden.

Падежъ

м.р.

ж.р.

ср.р.

м.р. мн.ч.

ж.р. мн.ч.

ср.р. мн.ч.

им.

jeden

jedna

jedne

jedni

jedny

jedna

род.

jednoho

jedné

jednoho

jedněch

jedněch

jedněch

дат.

jednomu

jedné

jednomu

jedněm

jedněm

jedněm

вин.

jednoho

jeden

jednu

jedno

jední

jedny

jedná

нар.

jednim

jedną

jednim

jedněmi

jedněmi

jedněmi

мѣст.

(o) jednom

(o) jedné

(o) jednom

(o) jedněch

(o) jedněch

(o) jedněch

Dva.

Падежъ

м.р.

ж.р.

ср.р.

им.

dva

dvě

dví

род.

dvoch

dvoch

dvoch

дат.

dvěma

dvěma

dvěma

вин.

dva

dvě

dví

нар.

dvíma

dvíma

dvíma

мѣст.

(o) dvuch

(o) dvuch

(o) dvuch

Числительныя oba, obí и obě склоняются также.

Tri и četri.

Падежъ

им.

tri

род.

trí

дат.

trem

вин.

trí

нар.

třemi

мѣст.

(o) třech

Отъ pęť до devętdesąť.

Падежъ

им.

pęť

род.

pęti

дат.

pęti

вин.

pęť

нар.

pęti

мѣст.

(o) pęti

Слова sto, tyśęča и далѣе склоняются какъ существительныя.

Порядковыя числительныя на письмѣ обозначаются числомъ съ точкою. Числительныя jeden, dva и tri имѣютъ особыя формы порядковаго числительнаго: peršy, drugi, třeti.

Glava šesta: Městoimęncy

Личныя мѣстоименія.

падежъ

1, ед

2,ед

3, ед

1, мн

2, мн

3, мн

возвр.

им.

ja

ty

on

ona

ono

my

vy

oni

oně

ony

-

род.

me

te

go

ja

go

nas

vas

ich

ich

ich

se

дат.

mi

ti

mu

ji

mu

nam

vam

im

im

ima

si

вин.

go

ju

go

ny

vas

ich

ich

ich

se

нар.

mną

tbą

im

ej

im

nami

vami

ími

ími

íma

sbą

мѣст.

go

nej

go

nas

vas

nich

nich

nich

si

Вопросительныя мѣстоименія.

Изъ всѣхъ мѣстоименій этой группы склоняются только скилько (как числительное), кторы (как прилагательное) и хто, цо:

падежъ

им.

kto

co

род.

koho

čoho

дат.

komu

čomu

вин.

koho

co

нар.

kěm

čěm

мѣст.

(o) kom

(o) čom

Отъ вопросительныхъ мѣстоименій съ помощью аффиксов -nib, -ś, de-, ně-, ní- образуются неопределённыя и отрицательныя мѣстоименія.

Притяжательныя мѣстоименія.

Первое лицо.

Ja

My

м.р.

ср.р.

ж.р.

мн.ч.

м.р.

ср.р.

ж.р.

мн.ч.

им.

moj

moje

moja

mojí

naš

naše

naša

našy

род.

môho

môj

mojich

našoho

našé

našych

дат.

mômu

môj

mojim

našemu

našé

našym

вин.

moj

moje

moju

mojich

naš

naše

našu

našá

нар.

môm

môj

mojími

našim

naše

našymi

мѣст.

(o) môm

(o) môj

(o) mojích

(o) našim

(o) našé

(o) našych

Второе лицо.

Ty

Vy

м.р.

ср.р.

ж.р.

мн.ч.

м.р.

ср.р.

ж.р.

мн.ч.

им.

tvoj

tvoje

tvoja

tvojí

vaš

vaše

vaša

vašy

род.

tvôho

tvôj

tvojich

vašoho

vašé

vašych

дат.

tvômu

tvôj

tvojim

vašemu

vašé

vašym

вин.

tvoj

tvoje

tvoju

tvojich

vaš

vaše

vašu

vašá

нар.

tvôm

tvôj

tvojími

vašim

vaše

vašymi

мѣст.

(o) tvôm

(o) tvôj

(o) tvojích

(o) vašim

(o) vašé

(o) vašych

Третье лицо.

Притяжательныя мѣстоименія третьяго лица не склоняются и имѣютъ формы: go для on и ono, eja для ona и ich для oni, ony и oně. Возвратныя формы склоняются по образцу мѣстоименій tvoj, tvoje, tvoja, tvojí.

Мѣстоименія ов, вше, вшечко.

Ов

Вше, вшечко

м.р.

ср.р.

ж.р.

мн.ч.

м.р.

ср.р.

ж.р.

мн.ч.

им.

to

ta

te

vše

vše

vše

vše

род.

toho

toho

těch

všeho

všeho

všé

všech

дат.

tomu

tomu

těm

všemu

všemu

všé

všem

вин.

to

tu

te

všého

vše

všu

všech

нар.

tem

tem

tem

tem

všem

všem

všem

všém

мѣст.

(o) těch

(o) těch

(o) tě

(o) těch

(o) všech

(o) všech

(o) všech

(o) všech

1 У одушевлённыхъ форма винительнаго падежа тождественна формѣ родительнаго падежа, а у неодушевлённыхъ – именительнаго (кромѣ ед. числа женскаго рода).