
Glava pęťa: Čyslenník.
Jeden.
Падежъ |
м.р. |
ж.р. |
ср.р. |
м.р. мн.ч. |
ж.р. мн.ч. |
ср.р. мн.ч. |
им. |
jeden |
jedna |
jedne |
jedni |
jedny |
jedna |
род. |
jednoho |
jedné |
jednoho |
jedněch |
jedněch |
jedněch |
дат. |
jednomu |
jedné |
jednomu |
jedněm |
jedněm |
jedněm |
вин. |
jednoho jeden |
jednu |
jedno |
jední |
jedny |
jedná |
нар. |
jednim |
jedną |
jednim |
jedněmi |
jedněmi |
jedněmi |
мѣст. |
(o) jednom |
(o) jedné |
(o) jednom |
(o) jedněch |
(o) jedněch |
(o) jedněch |
Dva.
Падежъ |
м.р. |
ж.р. |
ср.р. |
им. |
dva |
dvě |
dví |
род. |
dvoch |
dvoch |
dvoch |
дат. |
dvěma |
dvěma |
dvěma |
вин. |
dva |
dvě |
dví |
нар. |
dvíma |
dvíma |
dvíma |
мѣст. |
(o) dvuch |
(o) dvuch |
(o) dvuch |
Числительныя oba, obí и obě склоняются также.
Tri и četri.
Падежъ |
|
им. |
tri |
род. |
trí |
дат. |
trem |
вин. |
trí |
нар. |
třemi |
мѣст. |
(o) třech |
Отъ pęť до devętdesąť.
Падежъ |
|
им. |
pęť |
род. |
pęti |
дат. |
pęti |
вин. |
pęť |
нар. |
pęti |
мѣст. |
(o) pęti |
Слова sto, tyśęča и далѣе склоняются какъ существительныя.
Порядковыя числительныя на письмѣ обозначаются числомъ съ точкою. Числительныя jeden, dva и tri имѣютъ особыя формы порядковаго числительнаго: peršy, drugi, třeti.
Glava šesta: Městoimęncy
Личныя мѣстоименія.
падежъ |
1, ед |
2,ед |
3, ед |
1, мн |
2, мн |
3, мн |
возвр. |
|||||
им. |
ja |
ty |
on |
ona |
ono |
my |
vy |
oni |
oně |
ony |
- |
|
род. |
me |
te |
go |
ja |
go |
nas |
vas |
ich |
ich |
ich |
se |
|
дат. |
mi |
ti |
mu |
ji |
mu |
nam |
vam |
im |
im |
ima |
si |
|
вин. |
mé |
té |
go |
ju |
go |
ny |
vas |
ich |
ich |
ich |
se |
|
нар. |
mną |
tbą |
im |
ej |
im |
nami |
vami |
ími |
ími |
íma |
sbą |
|
мѣст. |
mí |
tí |
go |
nej |
go |
nas |
vas |
nich |
nich |
nich |
si |
Вопросительныя мѣстоименія.
Изъ всѣхъ мѣстоименій этой группы склоняются только скилько (как числительное), кторы (как прилагательное) и хто, цо:
падежъ |
|
|
им. |
kto |
co |
род. |
koho |
čoho |
дат. |
komu |
čomu |
вин. |
koho |
co |
нар. |
kěm |
čěm |
мѣст. |
(o) kom |
(o) čom |
Отъ вопросительныхъ мѣстоименій съ помощью аффиксов -nib, -ś, de-, ně-, ní- образуются неопределённыя и отрицательныя мѣстоименія.
Притяжательныя мѣстоименія.
Первое лицо.
|
Ja |
My |
|||||||
м.р. |
ср.р. |
ж.р. |
мн.ч. |
м.р. |
ср.р. |
ж.р. |
мн.ч. |
||
им. |
moj |
moje |
moja |
mojí |
naš |
naše |
naša |
našy |
|
род. |
môho |
môj |
mojich |
našoho |
našé |
našych |
|||
дат. |
mômu |
môj |
mojim |
našemu |
našé |
našym |
|||
вин. |
moj |
moje |
moju |
mojich |
naš |
naše |
našu |
našá |
|
нар. |
môm |
môj |
mojími |
našim |
naše |
našymi |
|||
мѣст. |
(o) môm |
(o) môj |
(o) mojích |
(o) našim |
(o) našé |
(o) našych |
Второе лицо.
|
Ty |
Vy |
|||||||
м.р. |
ср.р. |
ж.р. |
мн.ч. |
м.р. |
ср.р. |
ж.р. |
мн.ч. |
||
им. |
tvoj |
tvoje |
tvoja |
tvojí |
vaš |
vaše |
vaša |
vašy |
|
род. |
tvôho |
tvôj |
tvojich |
vašoho |
vašé |
vašych |
|||
дат. |
tvômu |
tvôj |
tvojim |
vašemu |
vašé |
vašym |
|||
вин. |
tvoj |
tvoje |
tvoju |
tvojich |
vaš |
vaše |
vašu |
vašá |
|
нар. |
tvôm |
tvôj |
tvojími |
vašim |
vaše |
vašymi |
|||
мѣст. |
(o) tvôm |
(o) tvôj |
(o) tvojích |
(o) vašim |
(o) vašé |
(o) vašych |
Третье лицо.
Притяжательныя мѣстоименія третьяго лица не склоняются и имѣютъ формы: go для on и ono, eja для ona и ich для oni, ony и oně. Возвратныя формы склоняются по образцу мѣстоименій tvoj, tvoje, tvoja, tvojí.
Мѣстоименія ов, вше, вшечко.
|
Ов |
Вше, вшечко |
|||||||
м.р. |
ср.р. |
ж.р. |
мн.ч. |
м.р. |
ср.р. |
ж.р. |
мн.ч. |
||
им. |
to |
tó |
ta |
te |
vše |
vše |
vše |
vše |
|
род. |
toho |
toho |
té |
těch |
všeho |
všeho |
všé |
všech |
|
дат. |
tomu |
tomu |
té |
těm |
všemu |
všemu |
všé |
všem |
|
вин. |
to |
tó |
tu |
te |
všého |
vše |
všu |
všech |
|
нар. |
tem |
tem |
tem |
tem |
všem |
všem |
všem |
všém |
|
мѣст. |
(o) těch |
(o) těch |
(o) tě |
(o) těch |
(o) všech |
(o) všech |
(o) všech |
(o) všech |
1 У одушевлённыхъ форма винительнаго падежа тождественна формѣ родительнаго падежа, а у неодушевлённыхъ – именительнаго (кромѣ ед. числа женскаго рода).